Први српски устанак у нововековној српској историји

Мarićevića jaruga, Orašac

Почетком XIX века створили су се услови за сазревање националне свести Срба, њихове потребе за ослобођењем од вишевековне турске власти и стварање самосталне српске државе. Први српски устанак изазвао је велике социјалне, економске и културне промене у Србији првих деценија XIX века.
Са подизањем Првог српског устанка започела је Српска револуција (1804-1835), која се завршила доношењем нашег првог, Сретенског устава 1835. године, којим је феудализам у Србији укинут много пре него у већини европских земаља.

Још у време устанка започет је рад на организацији првих установа и институција неопходних за постојање и функционисање једне државе – основан је Правитељствујушчи совјет, реорганизована је војска, започео рад на оснивању школа и образовању народа, у чему се не може занемарити делатност устаника који су истовремено учествовали и у отвореним сукобима и ратовима за ослобођење Србије од турске власти, допринос Српске православне цркве, као и појединаца захваљујући чијем знању, образовању и учености настају прва правна акта и утемељење ових првих установа. У току Првог српског устанка створене су основе за настанак будуће српске државе које је у мирнодопском периоду револуције (1815-1835) кнез Милош Обреновић могао да проширује и усавршава у складу са потребама српског народа и спољне политике земље.

У ослобођеном делу Србије Први устанак је донео економске, друштвене и културне промене.

Srbija, stvaranje države, prvi srpski ustanak, srpska revolucija
Стварање српске државе 1804-1835, аутори Радош Љушић и Сузана Рајић

Протеривањем Турака из земље, њихова економска и политичка власт замењена је српском националном управом, а њихова имовина постала је својина српског народа. Тада започиње насељавање хришћанског становништва у варошима, развој трговине, занатства. Вароши постају и културна средишта државе. Промене захватају и српско село где се, услед демографских и миграционих промена, мења структура породице и задруге, а оснивање нових државних установа потискује улогу кнежина и кнежинских скупштина.

Са подизањем устанка јача и национална свест код Срба настањених ван граница устаничке Србије. Идеја патриотизма захватила је и Србе настањене на територији под туђинском влашћу. Револуција је поставила српско питање, као питање националног ослобођења, много пре него што се то десило у далеко развијенијим и напреднијим европским државама.

Попут Француске револуције у европским земљама, Први српски устанак и српска револуција на Балкан су унели идеју националне и грађанске демократске слободе и једнакости, а у питање укидања феудалних односа, радикално решење аграрног питања, те је једна од битних тековина Првог српског устанка била и да слободан сељак живи на сопственој баштини.

Први српски устанак је 1804. године за Европу био само један од многобројних покрета унутар Турског царства и пролазног карактера. Међутим, овај покрет имао је много већу улогу у балканској и европској историји, дајући решавању Источног питања револуционалан али и националан карактер.
Током устанка српско питање постало је део европске политике. Успеси устаника привукли су пажњу пре свега европских сила које су имале своје интересе на Балкану (Русија, Француска, Аустрија и, наравно, Турска), а потписивањем Букурешког уговора, 1812. године, Србија је по први пут поменута у једном међународном акту: осмом тачком уговора Порта је признала извесну самоуправу Србије.

Текст: Зорица Петровић МА, виши кустос историчар
Фотографија: Марићевића јаруга, аутор: Д. Боснић