Археолошка збирка

Праисторија

Камено доба

Налази палеолитске старости потичу из пећине Рисоваче у којој је, у времену од пре 50.000 до пре 35.000 година, своје склониште налазила једна ишчезла људска врста, неандерталци.

У пећинским наслагама откривени су трагови живота ових древних ловаца и сакупљача плодова који су у средњем палеолиту стварали мустеријенску културу: кремени листолики и троугаони шиљци као врхови копаља за лов на дивљач, кремени стругачи за обраду коже и крзна, коштано оруђе: бодеж, шила, игле. Високо специјализована оруђа говоре у прилог чињеници да су наши далеки сродници из леденог доба били интелигентна и свесна бића која су се изванредно прилагођавала природном окружењу, али и мењала природу према својим потребама.

Неолит је доба земљорадње и сточарства и седелачког живота у трајним насељима. По први пут у својој историји људи сами производе храну и широко користе глину за израду разноврсних предмета. У раном и средњем неолиту на простору централног Балкана развија се старчевачка култура којој са подручја Аранђеловца припада насеље са локалитета Поља у селу Бањи. У позној епохи неолита, кроз читав један миленијум, траје винчанска култура, водећа неолитска култура југо-источне Европе.

За старије фазе винчанске културе везује се покретни материјал са Капетанових њива у Белосавцима (предмети употребне и култне намене). Млађим фазама припадају бројни и разноврсни налази из насеља на Дизаљци (Липовац/Брезовац), међу њима и обиље антропоморфних фигурина које чине значајну колекцију Праисторијске збирке. На локалитету Поповића орница у Стојнику откривени су трагови насеља са основама кућа и покретним налазима (посуђе, оруђе).

Метално доба

Употреба метала унеће бројне корените промене и у свакодневни и у духовни живот древних људских заједница на подручју централног Балкана. Постојање култура бакарног доба на овом простору потврђују налази из насеља са Ћелове главице у Орашцу – реч је о градини, насеобини подигнутој на брежуљкастом узвишењу и утврђеној палисадом. Градинска насеља су типична за та бурна времена честих племенских сукоба, кретања разних етничких група и зачетака друштвеног раслојавања.

Овој епохи припада и налазиште Учитељев предел – Човић гај у Копљарима са кога потиче значајан број покретних налаза, углавном примерци оруђа и фрагменти керамичких судова. Међу налазима бронзаног доба из Праисторијске збирке издваја се изванредан примерак бронзане секире израђене у техници ливења и ковања са локалитета Медна у селу Јеловику. Из гвозденог доба, којим се окончава праисторија као најстарија и најдужа епоха људске прошлости, потиче црно печена керамичка здела несвакидашње форме са налазишта Недића трло у Врбици.

Текст припремила: Олга Старчевић, виши кусотс археолог

Антика и средњи век

На подручју општина Аранђеловац и Топола до сада је регистровано око тридесет античких/касноантичких локалитета. Ради се, пре свега, о остацима вила рустика, од којих је мањи број тек делимично истражен (лок. Вићија у Белосавцима, Врело у Тополи, Зечка у Бањи). У селу Маскару, педесетих година прошлог века, откопани си остаци хореума, а на једном од врхова планине Венчац (Градина/Мали Венчац), 2002. године, извршена су сондажна рекогносцирања касноантичког утврђења, јединог познатог на овом простору.

Покретан материјал из римске епохе који чува Народни музеј у Аранђеловцу мањим делом потиче са археолошких ископавања, а већим делом је у Музеј доспео путем поклона и откупа. Истичу се камени лав из горовичке цркве (2. век), оштећена глава жене од меремера (Трешњевица, 3. век) и неколико стабала камених стубова са Вићије у Белосавцима (4. век). У Античкој збирци су и фибуле, гвоздено оружје и оруђе, фрагментоване металне посуде, бронзане и гвоздене копче, појасни језичци, оловни и керамички пршљенци и тегови, игла, кључ…

Међу средњовековним локалитетима, према досадашњим сазнањима, најбројнији су остаци цркава и манастира. У селу Горовичу код Тополе налазе се остаци цркве са зидовима очуваним у висини почетка свода. Манастирска црква у селу Босути (15. век) истражена је у целини, док су на локалитету Ђурине ћелије у Манојловцима пробним истраживањем 2013. године делимично откривени остаци мање средњовековне цркве, конака и оградног манастирског зида. Од посебног значаја су остаци велике цркве, некрополе и зиданог објекта са приземним и спратним делом откривени на локалитету Дворине/Маџарско гробље у селу Бањи, на падинама Венчаца.

Од средњовековних експоната у Збирци, најзначајнији је надгробни споменик браће Живчић (15. век), пронађен у Врбици код Аранђеловца, са натписом особених палеографских одлика и веома занимљивог садражаја. У оквиру Збирке су и бројни фрагменти фресака који потичу са археолошких истраживања цркве на локалитету Дворине/Маџарско гробље у селу Бањи и цркве на локалитету Ђурине ћелије у Манојловцима.

Нумизматика

Нумизматичку збирку, у оквиру Археолошке збирке, чине инвентарисани примерци римског новца, као и римски новац опредељен за студијску збирку. У Збирци нема, бар за сада, примерака хеленистичког и средњовековног новца.

Текст припремио: Владан Миливојевић, кустос историчар

Погледајте галерију Археолошке збирке »