Завршена археолошка истраживања на Венчацу

Овогодишња археолошка кампања на локалитету Дворине/Маџарско гробље је окончана. Са припремним радовима трајала је од краја марта до почетка јула.

Организатор истраживања је Народни музеј у Аранђеловцу, руководилац доц. др Дејан Радичевић (Филозофски факултет у Београду), а сарадници стручњаци Завода за заштиту споменика културе у Крагујевцу. Постигнути су веома значајни резултати, који ће у доброј мери изменити наш поглед на средњовековну прошлост, не само Арађеловца и околине, већ и читаве Шумадије. Мада ће ископавања на овом налазишту потрајати и о историји овог заборављеног места још много тога ће се наредних година сазнати, већ сада можемо са сигурношћу рећи да су на Дворинама пронађени остаци једне од највећих и најважнијих средњовековних цркава у овом делу Србије.

Сазидана је у доба Немањића, половином 14. века, а њен ктитор био је или неко од тадашње највише властеле или један од српских краљева и царева, можда и неко од чланова владарске породице. То се закључује на основу димензија, квалитетног начина градње и изузетног живописа којим су зидови цркве били украшени.

Неколико фрагмената са представама лица светитеља плене својом лепотом и колоритом. Зидање и опремање такве грађевине могли су себи да приуште само најмоћнији – владари и велможе. Реч је о храму чија архитектура спада у тзв. српско-византијски стил градње (једини је такав у Шумадији), са основом у коју је уписан крст, са четири слободно зидана ступца која су носила куполу, са централном апсидом на истоку и две бочне којима се завршавају проскомидија и ђаконикон, док је на западу црква имала припрату или зидани трем.

По садашњим сазнањима, ширина цркве износи најмање 13 м, а дужина преко 20 м. Северно од цркве налазе се остаци монументалног објекта, чија функција и даље није одгонетнута. Можда је реч о властеоској кући (двору) или остацима манастирског конака или трпезарије, што би значило да је читав комплекс могао бити и манастир, опустео и порушен у време Турака. Локалитет су током археолошких радова у јуну и почетком јула, поред представника локалне самоуправе, посетили бројни угледни стручњаци и научници, сарадници Музеја и заинтересовани суграђани.

Посебно истичемо две посете Његовог преосвештенства, епископа шумадијског господина Јована, који је 11. јула на локалитету, уз присуство бројног свештенства и монаштва, освештао постављени крст и звоно и одслужио архијерејску литургију. Народни музеј у Аранђеловцу се још једном захваљује свима онима који су на било који начин пружили помоћ пре и у току истраживања локалитета. То су: Omya – Венчац, Геопирамида, Greeny – Орашац, ВТШСС Аранђеловац, Удружење грађана Павле Бакић, Удружење грађана Трагови, ливница Integral, Дејан Рајковић из Јарменоваца, Ново и Богдан Бакић…