Позивамо вас да се придружите нашој фејсбук групи “Траг у камену”, како бисте били информисани о току пројекта.
Да подсетимо, пројектом “Траг у камену” предвиђена је конзервација и рестаурација пет скулптура у Парку Буковичке бање, насталих на симпозијуму “Бели Венчац”, у оквиру Смотре уметности “Мермер и звуци”.
Народни музеј је 2020. преузео бригу и старање над Збирком скулптура у Парку Буковичке бање.
Потражите групу на следећем линку https://www.facebook.com/groups/3178459825556905/ .
Жири у саставу Марко Недић, председник, Јован Делић и Александар Јовановић, чланови, детаљно је разматрао књижевну продукцију објављену у 2019. години у жанровима које је неговао Данко Поповић. Критички анализирајући ужи избор књига приповедачког и романескног жанра предложених за награду, Жири је на завршном састанку, одржаном 14. августа 2020. године, једногласно одлучио да награду „Данко Поповић“ за 2019. годину добије
Драгиша Калезић за роман
ГАЛЕРИЈА КИРКА
(издавач КУД „Диоген“, Београд)
Награда ће добитнику бити уручена 31. августа 2020. године, у Аранђеловцу.
Драги Аранђеловчани,
срећан нам Дан града.
Због околности у којима се налазимо, ове године га не обележавамо свечано, али, ипак, хајде да се подсетимо како је и чијом одлуком наш град добио име и зашто се баш данашњи дан слави као Дан града…
Половином 30-их година XИX века започело је ушоравање села и вароши у Србији. Указом кнеза Милоша од 8/20. марта 1837. године у селу Врбици почела се формирати најпре једна улица, а онда и варошица која је убрзо постала средиште Јасеничког среза и економски центар овог дела Шумадије. Одласком династије Обреновић са власти, 1842. године, варошица Врбица изгубила је свој ранији значај.
Светоандрејском скупштином, одржаном у Београду 30. новембра /12. децембра 1858. године, започео је период друге владавине династије Обреновић. Путујући по Србији наредне 1859. године, кнез Милош је посетио Буковичку бању и варошицу и овде провео три дана, од 26. до 29. јула. Ова тродневна посета кнеза Милоша за Врбичане је имала велики значај. Задовољан пријемом, кнез је наредио да се среска кућа, у време кнеза Александра Карађорђевића пресељена у Тополу, сада, на захтев Врбичана, врати у ову варошицу, и обећао да ће о свом трошку, на месту које одабере окружни начелник Живојин Јоксимовић у договору са мештанима, изградити цркву која ће славити Светог Арханђела Гаврила. Истом приликом наредио је да се варошица Врбица од тада има звати Аранђеловац. Убрзо, Врбици је и званично промењено име у Аранђеловац.
Министарство културе и информисања одобрило је средства за суфинансирање још четири пројекта Народног музеја, у областима нематеријално културно наслеђе и музејско наслеђе.
Пројекти за која су одобрена средства су: “Почнимо од погаче” – монографија о култури исхране у Шумадији, “Конзервација и рестаурација надгробних споменика браће Живчић (14/15. век) и Јована спахије (1633) из археолошке збирке Музеја, реализација тематске и мултимедијалне изложбе “Када је занат био златан” – о старим занатима у нашем крају и “Траг у камену – јединствен Музеј скулптура на отвореном” – конзервација.
Захваљујући овим средствима Музеј ће ове године наставити своју издавачку и изложбену делатност, али и реализовати пројекте конзервације. Осим надгробних споменика из наше археолошке збирке, биће конзервиране и скулптуре настале на симпозијуму “Бели Венчац”, које се налазе у парку Буковичке бање.
Заједно са средствима која је Министарсво културе недавно одобрило за пројекте у областима непокретно културно наслеђе и археолошко наслеђе, о чему чланак можете наћи овде, укупна средства за суфинансирање наших пројеката износе близу 6 милиона динара.
Насловна фотографија преузета са сајта https://sites.google.com/site/turizamuarandjelovcu/park-bukovicke-banje .
На конкурсу за суфинансирање пројеката из области непокретног културног наслеђа и археолошког наслеђа, Народни музеј је од Министарства културе ове године добио укупно 4 милиона динара.
У области непокретног културног наслеђа, за пројекат „Конзервација и рестаурација остатака живописа у манастиру Ђурине ћелије на Руднику“, Музеју је додељено 2,5 милиона динара.
Пројекат „Археолошко истраживање локалитета Дворине-Маџарско гробље, Венчац“ у области археолошко наслеђе, Министарство културе ће суфинансирати средствима у износу од 1,5 милиона динара.
Додељена средства ће Музеју омогућити наставак археолошких истраживања локалитета Дворине, као и конзервацију фресака из манастира Ђурине ћелије.
Народни музеј и ове године расписује конкурс за доделу књижевне награде “Данко Поповић”.
Књижевна награда „Данко Поповић“, установљена одлуком Управног одбора Фонда „Први српски устанак“ од 9. септембра 2011. године, има за циљ да допринесе развоју српске прозе и негује оно што је најбоље у слободољубивој српској традицији.
Под покровитељством СО Аранђеловац додељује се сваке године за најбољу књигу прозе (роман, књига приповедака) домаћих аутора на српском језику, објављену у протеклој години (прво издање).
Право предлагања имају издавачи, културне институције, удружења, организације и појединци.
Предлагачи достављају по пет примерака предложеног дела, објављеног од 1. јануара до 31. децембра 2019. године, на адресу:
Народни музеј Аранђеловац,
34300 Аранђеловац,
Мишарска 19,
са назнаком: за књижевну награду „Данко Поповић“.
Награда се састоји од повеље и новчаног износа.
Награда ће бити уручена у Аранђеловцу, на манифестацији Разговори под липом Данка Поповића, између 25 и 30. августа 2020 . године.
Конкурс је отворен 30 дана од дана објављивања, а жири ће своју одлуку саопштити најкасније до 31. јула 2020. године.
Напомена: Примерци достављених књига не враћају се предлагачу.
Због новонастале ситуације у Републици Србији и проглашења ванредног стања, Народни музеј обавештава јавност да до даљег неће бити отворен за посетиоце.
У периоду који је пред нама, а поштујући препоруку Министарства културе и информисања да се грађанима омогући дигитални садржај, интензивно ћемо радити на унапређењу садржаја на веб сајту и страницама на друштвеним мрежама. Тиме желимо да својој публици учинимо доступним што је могуће више информација о музејским поставкама, збиркама и раду Музеја уопште.
Такође, настављамо са започетом дигитализацијом збирки, преуређењем поставки и припремним активностима за програм предвиђен за другу половину године.
Надамо се да ће врата нашег музеја ускоро поново бити отворена за публику. До тада нас пратите на
У сарадњи са Природњачким музејом из Београда, Народни музеј организује изложбу “Минерали Балкана”. Аутор изложбе је Александар Луковић, а коаутори су Ивана Јелић и Ранко Пејовић.
Ова занимљива изложба даје одговоре на бројна питања о врстама и настанку минерала и кристала на простору Балкана.
Свечано отварање изложбе је у понедељак, 23. децембра 2019. године, у 12 часова, а за посетиоце ће бити отворена до 23. јануара 2020.
Добро дошли.
Скупштина општине Аранђеловац донела је Oдлуку о изради Плана детаљне регулације за меморијални парк “РИСОВАЧКА ПЕЋИНА” („Службени Гласник општине Аранђеловац“, бр. 97/2018).
Основни циљеви израде Плана су: дефинисање грађевинског земљишта јавних и осталих намена и одређивање намене површина; стварање планског основа за издавање одговарајућих дозвола, у складу са смерницама из планова ширег подручја, локацијским условима и условима надлежних институција.
Приликом израде плана поштује се законска регулатива, а посебан акценат се ставља на укључивање свих заинтересованих страна и јавности током целокупне процедуре.
Молимо да попуните анкету која се налази на следећем линку: https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSdlkUSZcmr4dzeaqHhApvbiPuv3r9NRC6QzOy880jkA6cv8vQ/viewform
Одлуком Епископа Шумадијског Господина Јована 2018. године Народном музеју у Аранђеловцу поверене су, на трајно чување, иконе са некадашњег иконостаса у Буковичкој цркви. За посао осликавања икона ангажован је Живко Павловић, један од најзначајнијих сликара пете деценије 19. века у Кнежевини Србији.
Након конзерваторско-рестаураторског третмана који је обавила конзерватор-рестауратор Јелена Иванишевић са својим тимом, а Министарство културе и информисања определило финансијска средства за тај пројекат, дошло се до важних и занимљивих сазнања. Наиме, иконе са старог Буковичког иконостаса су неколико пута пресликаване. Непрестани дијалог између историчара уметности Народног музеја, Тање Вићентић, и конзерватора-рестауратора Јелене Иванишевић, допринео је проналажењу аутентичног сликаног слоја, начињеног по предлошцима Живка Павловића и његове радионице. У монографији о Буковичкој цркви, која ће ускоро изаћи из штампе, изнели смо низ нових научних сазнања о делу овог знаменитог уметника.