Вечерас ће у Народном музеју бити, јубиларни десети пут, додељена књижевна награда “Данко Поповић” за 2020. годину. Овогодишњи добитник, Иван Златковић, придружио се значајним именима српске савремене књижевности а уједно је и први Аранђеловчанин добитник ове награде. Од установљења награде, 2011. године, на листу добитника уписали су се:
Воја Чолановић за дело “Ода мањем злу”, 2011.
Јован Радуловић за књигу приповедака “Сумњива сахрана”, 2012.
Драго Кекановић за приповедачку збирку “Усвојење”, 2013.
Владан Матијевић за збирку приповедака “Пристаништа”, 2014.
Вуле Журић за роман “Република Ћопић”, 2015.
Слободан Мандић за роман “Очев нови мандат”, 2016.
Радован Бели Марковић за роман “Плава капија”, 2017.
Весна Капор за књигу приповедака “Венац за оца”, 2018.
Драгиша Калезић за роман “Галерија Кирка”, 2019.
Подсећамо да ће у програму, који почиње у 19 сати, учествовати аутор и чланови жирија, а одломке текста читаће драмски уметник Никола Ракочевић. Добро дошли у Народни музеј.
Упркос оштрој конкуренцији Жири је ове године једногласно одлучио да књижевну награду “Данко Поповић” за 2020. годину додели Ивану Златковићу за роман “И жив и мртав”.
Народни музеј честита добитнику и захваљује се свим учесницима конкурса.
Текст Одлуке
У образложењу одлуке Жири истиче да ће “…динамичним прозним поступком, нијансираним књижевним ликовима и њиховом изворном психологијом, сликовитим призорима, живим дијалозима, повременим хумором, функционалним променама наративне перспективе и другим особинама добро компонованог и модерним књижевним средствима оствареног рукописа, Златковићев роман ће својом темом, поступком и видним уметничким квалитетима привући знатну пажњу данашњих читалаца и књижевне критике.”
Роман Ивана Златковића “И жив и мртав”
Награда ће добитнику бити свечано уручена 26. августа у 19 сати у Народном музеју.
Почетком јула месеца дуо МоМАрт је одржао изузетно посећен концерт у Народном музеју. Публици поклањамо још један, у среду, 11. августа, са почетком од 19 сати.
Дуо МоМАрт чине обоистикиња Јасна Брандштетер и гитаристкиња Маја Радованлија.
О уметницама
Обоисткиња Јасна Брандштетер, одрасла у Београду у музичкој породици, студирала у Келну и Паризу на националном конзерваторијуму Суперијер, где је дипломирала и магистрирала на сва три инструмента из породице обое, са највишим оценама. Њена каријера солисте и члана различитих оркестара и ансамбала обухвата наступе и рад са симфонијским оркестром Галиције у Шпанији, државном опером Финске, ансамблом Модерн, са Гудачима Светог Ђорђа, Оркестром РТС-а, ансамблом Душан Сковран, немачким јавним сервисима VDR, NDR, SVR, Vind-Cologne, ансамблом Colonia Musicum, као и многим другим ансамблима и оркестрима у Немачкој, где редовно наступа као гостујућа солисткиња. У средишту њеног рада је извођење нових дела узбудљивијих композитора нашег доба. Њена сарадња са савременим композиторима инспирисала је неке од њих да напишу соло и камерна дела за њене инструменте. Својом импресивном интерпретацијом Диптиха оп. 166 за енглески језик и гудаче, српског композитора Дејана Деспића, награђена је наградом Стеван Мокрањац по избору Удружења композитора Србије. Иницијативом да промовише савремену музику из Србије и Балкана, покренула је серију издања српских композитора и њихових дела у МВБ нотном издању у Немачкој. Јасна је страствено посвећена педагогији, професор је обое и камерне музике у Келну у Немачкој.
Јасна Брандштетер и Маја Радованлија
Гитаристкиња Маја Радованлија рођена је у Београду где је дипломирала на Музичкој академији, а магистрирала и докторирала на Универзитету у Индијани у Америци. Наступала је као солисткиња и камерни музичар широм Србије, Бугарске, Словеније, Македоније, Грчке, Швајцарске, Кине, Тајланда и Америке. Од 2012. стални је члан гитарског квартета Минеаполис са којима редовно наступа широм Америке. Поред класичне музике, Маја редовно изводи дела савремених композитора и сарађује са ансамблима за нову музику, попут Ансамбла Студио 6, Improvizando, Satu Djiva kolektiv, итд. Такође се интензивно бави импровизацијом и екперименталном музиком у сарадњи са бројним уметницима. Маја живи и ради у Минеаполису где је професор гитаре и импровизације на Минесота Универзитету у Америци.
Дуо МоМАрт који чине ове две уметнице, започео је сарадњу прошле године на истоименом пројекту. Пројекат промовише савремену музику аранжирану и написану за њихов дуо.
Изложба “Када је занат био златан”, иако најављена до краја марта, још увек се може посетити у Народном музеју.
На изложби је представљено 16 старих заната, а осим бројних предмета, посетиоцима су доступни и мултимедијални садржаји, па се уз помоћ телефона или таблета могу видети снимци мајстора који још увек раде на традиционалан начин.
Доступна је и апликација за Android и iOS платформе.
На конкурсу Министарства културе и информисања за суфинансирање пројеката из области дигитализације културног наслеђа и савременог стваралаштва, Народном музеју су за пројекат “Учитај, сазнај и сачувај…” додељена средства у износу од 800.000,00 динара. Предмет пројекта је дигитализација и презентација јединствене збирке скулптура на отвореном, у парку Буковичке бање.
Народни музеј у Аранђеловцу је и ове године расписао КОНКУРС ЗА ДОДЕЛУ КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ „ДАНКО ПОПОВИЋ“.
Књижевна награда „Данко Поповић“, установљена одлуком Управног одбора Фонда „Први српски устанак“ од 9. септембра 2011. године, има за циљ да допринесе развоју српске прозе и негује оно што је најбоље у слободољубивој српској традицији.
Под покровитељством СО Аранђеловац додељује се сваке године за најбољу књигу прозе (роман, књига приповедака) домаћих аутора на српском језику, објављену у протеклој години (прво издање).
Право предлагања имају издавачи, културне институције, удружења, организације и појединци.
Предлагачи достављају по пет примерака предложеног дела, објављеног од 1. јануара до 31. децембра 2020. године, на адресу:
Народни музеј Аранђеловац,
34300 Аранђеловац,
Мишарска 19,
са назнаком: за књижевну награду „Данко Поповић“.
Награда се састоји од повеље и новчаног износа.
Награда ће бити уручена у Аранђеловцу, на манифестацији Разговори под липом Данка Поповића, између 25 и 30. августа 2021 . године.
Конкурс је отворен 30 дана од дана објављивања (24. марта 2021), а жири ће своју одлуку саопштити најкасније до 31. јула 2021. године.
Напомена: Примерци достављених књига не враћају се предлагачу.
Позивамо вас да се придружите нашој фејсбук групи “Траг у камену”, како бисте били информисани о току пројекта.
Да подсетимо, пројектом “Траг у камену” предвиђена је конзервација и рестаурација пет скулптура у Парку Буковичке бање, насталих на симпозијуму “Бели Венчац”, у оквиру Смотре уметности “Мермер и звуци”.
Народни музеј је 2020. преузео бригу и старање над Збирком скулптура у Парку Буковичке бање.
Жири у саставу Марко Недић, председник, Јован Делић и Александар Јовановић, чланови, детаљно је разматрао књижевну продукцију објављену у 2019. години у жанровима које је неговао Данко Поповић. Критички анализирајући ужи избор књига приповедачког и романескног жанра предложених за награду, Жири је на завршном састанку, одржаном 14. августа 2020. године, једногласно одлучио да награду „Данко Поповић“ за 2019. годину добије
Драгиша Калезићза роман
ГАЛЕРИЈА КИРКА
(издавач КУД „Диоген“, Београд)
Одлука жирија о додели награде
Награда ће добитнику бити уручена 31. августа 2020. године, у Аранђеловцу.
Драги Аранђеловчани, срећан нам Дан града. Због околности у којима се налазимо, ове године га не обележавамо свечано, али, ипак, хајде да се подсетимо како је и чијом одлуком наш град добио име и зашто се баш данашњи дан слави као Дан града…
Половином 30-их година XИX века започело је ушоравање села и вароши у Србији. Указом кнеза Милоша од 8/20. марта 1837. године у селу Врбици почела се формирати најпре једна улица, а онда и варошица која је убрзо постала средиште Јасеничког среза и економски центар овог дела Шумадије. Одласком династије Обреновић са власти, 1842. године, варошица Врбица изгубила је свој ранији значај.
Светоандрејском скупштином, одржаном у Београду 30. новембра /12. децембра 1858. године, започео је период друге владавине династије Обреновић. Путујући по Србији наредне 1859. године, кнез Милош је посетио Буковичку бању и варошицу и овде провео три дана, од 26. до 29. јула. Ова тродневна посета кнеза Милоша за Врбичане је имала велики значај. Задовољан пријемом, кнез је наредио да се среска кућа, у време кнеза Александра Карађорђевића пресељена у Тополу, сада, на захтев Врбичана, врати у ову варошицу, и обећао да ће о свом трошку, на месту које одабере окружни начелник Живојин Јоксимовић у договору са мештанима, изградити цркву која ће славити Светог Арханђела Гаврила. Истом приликом наредио је да се варошица Врбица од тада има звати Аранђеловац. Убрзо, Врбици је и званично промењено име у Аранђеловац.
Зборник закона и уредаба, и уредбени указа, издани у Књажевству Србском, књ. XII, Београд, 1859, 62
