Књижевна награда Весни Капор

Одлуком стручног жирија, добитник књижевне награде “Данко Поповић” за 2018. годину је Весна Капор, за књигу приповедака “Венац за оца”.

У најужем избору за награду били су и романи Велики јуриш Слободана Владушића (Лагуна, Београд) и Узалудна лепота Ранка Крстајића (Српска књижевна задруга, Београд), као и књиге приповедака Архивар Драгише Калезића (КУД Диоген, Београд) и Ab ovo Милана Мицића (РТС издаваштво, Београд).

Венац за оца Весне Капор припада оној врсти савремених приповедачких књига које се својим литерарним особинама укључују у богату традицију новије српске лирске прозе. Њене приче са савременим темама и изразитим стилским гласом,  засноване на појединачним животним путевима књижевних ликова, истовремено додирују саме егзистенцијалне и историјске основе актуелног живота српског националног простора. Слика стварности њених књижевних протагониста, остваривана без патетике и тенденциозности, подједнако произилази из аутобиографских успомена, добро изабраних послератних и избегличких тема деведесетих година и имагинативних наративних опсервација. Приче ове књиге динамичне нарације доживљавају се као живописни исечци постратовске атмосфере   пуне трагичних судбина и нужне резигнације пред неминовношћу трајања.

Награда ће бити свечано додељена 30. августа у 19 часова, на Малој сцени у Парку Буковичке бање.

Завршено Музејско дечје лето

Радионицом “Симболи Првог српског устанка” завршено је овогодишње Музејско дечје лето.

Ове године смо се бавили темама из области археологије, етнологије и историје.

На првој радионици, која је носила назив “Некада давно, у једном краљевству” говорили смо о животу српских краљева и краљица у средњем веку, о томе како се на основу њихових приказа на фрескама може сазнати како су они изгледали и како су се одевали. Та сазнања су нам послужила да и сами правимо и украшавамо краљевске круне.

Затим су уследиле две радионице из области етнологије, “Нит по нит – ћилим” и “Стара кућа – док је чуваш и ти трајеш”. Као резултат ових радионица настали су малени ћилими, ткани дечјим рукама, и макете кућа и других објеката који су се налазили у једној старој шумадијској окућници.

На завршној радионици, “Симболи Првог српског устанка”, која се одржала у месту подизања устанка, у Орашцу, израђивали смо униформе војника, устаника.

Захваљујемо свим нашим другарима, учесницима радионица, који су показали велико интересовање и жељу да науче нешто ново и друже се са нама.

До следећег дружења.

“Исидорине молитвице” у Орашцу

“Лето културе у Орашцу” настављамо монодрамом “Исидорине молитвице”, у петак, 9. августа, од 19 часова, у амфитеатру у Марићевића јарузи. Драмска уметница Весна Павловић говориће текст који је приредила Марина Кончар, уз пратњу музике Небојше Петровића.

Овај драгоцени рукопис, у коме су бриљантне речи славне Исидоре Секулић, протођакон др Љубомир Ранковић је пронашао у заоставштини владике Јована, бившег епископа шабачког и ректора Београдске богословије, иначе синовца, саборца и сапатника светог владике Николаја Велимировића.

Молитвице, које је доносила долазећи редовно у топчидерску цркву у Београду, сведоче о духовној снази, дубини и ширини те, по многим мишљењима, најпросвећеније жене у историји српске културе.

Исидора Секулић

Била је српски прозни писац, романописац, есејиста, полиглота, ликовни критичар и академик. Рођена је у Мошорину 16. фебруара 1877. године, а умрла у Београду 5. априла 1958. године. Прва је жена чланица Српске академије наука и уметности.

„У школској торбици, долазећи кући, налазила сам поруке подсмеха, своје карикатуре, и све се сводило на то да забијам нос у књигу и да се правим важна. Ја нисам забијала нос у књигу, али су ми они око мене придавали важност коју сама себи нисам давала. Напротив, увлачила сам се у себе и бежала у последње редове, у најтамније углове. Осећала сам да сметам, да изазивам својом жељом за знањем“, описивала је Исидора своје детињство. Са четрнаест година, захваљујући оцу који се сам бринуо за децу, јер је остао рано без жене, већ је знала пет светских језика и била далеко изнад својих вршњака по знању. Осим књижевности добро је познавала природне науке и филозофију. Дипломирала је на Педагошкој школи у Будимпешти, математику и природне науке, 1892. године. Године 1900. задесиле су је опет породичне трагедије: исте године умире јој отац, а затим брат Димитрије. Сахрањени су на земунском православном гробљу. На гробљу је проводила доста времена, виђали су је како сатима остаје тамо. Упознала је гробара Николу који јој је причао о животима људи који су сахрањени на земунском гробљу. Она је све Николине приче бележила у црну свеску, коју је носила са собом сваки пут када би ишла на гробље. Тако је настало Исидорино велико дело „Хроника паланачког гробља“.

Исидора Секулић

Породичне трагедије дубоко су утицале на њену личност и стваралаштво, оне су је обликовале као самотну и затворену жену. Познаници су говорили да је хладна, али бурних осећања, која букну када су наука, књижевност и знање у питању.

Водила је дугачке монологе, који су имали своју сврху и нису били монотони. Сматрала је да је за духовни развој човека потребна самоћа, ћутање и рад, а ове карактеристике приписала би мушкарцима. Објашњавала је да разлог таквог става лежи у томе што је њу васпитавао отац, дакле мушкарац, што је утицало на њену карактерну црту и стваралаштво.

Исидора Секулић се залагала за патријархалне вредности, али истовремено и за женске слободе, тежила је некој средини.

Говорила је многе језике и преводила са немачког, енглеског, француског, руског, норвешког и шведског језика.

Сматрала је  да ако се нема шта паметно рећи, боље је ћутати.

Умрла је 1958. године, а сахрањена је на Топчидерском гробљу, без венца, помпе и говора јер је тако зажелела. Будући да није имала наследника сва њена имовина припала је општини Савски венац.

Године 1993. одбор академика САНУ-а уврстио ју је међу сто најзначајнијих Срба.

Најзначајнија дела: „Сапутници“ (1913), „Писма из Норвешке“ (1914), „Из прошлости“ (1919), „Ђакон Богородичине цркве“ (1919), „Хроника паланачког гробља“ (1940), „Записи“ (1941), „Аналитички тренуци и теме“ (1941), „Записи о моме народу“ (1948), „Његошу књига дубоке оданости“ (1951), „Говор и језик, културна смотра народа“ (1956), „Мир и немир“ (1957).

Извор: www.biografija.org

Мarićevića jaruga, Orašac

Лето културе у Орашцу 2019

Народни музеј је, у оквиру манифестације “Лето културе у Орашцу”, припремио мноштво активности.

Радионица за децу, представе, предавање, смотра фолклора, изложбе и почетак ликовне колоније чине програм манифестације за месец август (детаљније на приложеном плакату).

Програм манифестације “Лето културе у Орашцу 2019” за месец август

Циљ ове манифестације је да се Знаменитом месту Орашац посвети заслужена пажња и да се истакне његов значај у културној сфери данашњице.

Музејско дечје лето 2019.

Девето по реду Музејско дечје лето почиње у суботу, 20. јула.

Замишљено као  манифестација која деци и током летњег распуста пружа могућност да кроз креативне игре дођу и до неких нових знања, Музејско дечје лето, кроз радионице из различитих области којима се Музеј бави, привлачи велики број малишана узраста од 6 до 10 година. Учесници првих радионица сада су већ средњошколци, а сваке године нам стижу нове генерације малих музеалаца.

Музејско дечје лето 2019.

На првој овогодишњој радионици, која носи назив  “Некада давно, у једном краљевству…”, бавићемо се средњовековним костимима српских краљева и краљица, племића и племкиња. Радионица се одржава 20. јула, од 10 часова, у Музеју.

Након тога, следе две етнолошке радионице: “Нит по нит – ћилим”, 27. јула, од 10 часова, у Музеју и “Стара кућа- док је чуваш и ти трајеш”, 3. августа, у 10 часова, у Музеју у Орашцу.

Завршна радионица под називом “Симболи Првог српског устанка” биће одржана такође у Музеју у Орашцу, 10. августа, у 10 часова.

Потребно је да се за учешће малишани, узраста од 6 до 10 година, пријаве на број телефона 712-415.

Добро дошли на Музејско дечје лето.

 

 

Министар културе и Епископ шумадијски посетили локалитет Дворине

Министар културе Владан Вукосављевић и Епископ шумадијски Јован посетили локалитет Дворине

У Народном музеју у Аранђеловцу јуче је одржан састанак коме су присуствовали министар културе Владан Вукосављевић, епископ шумадијски господин Јован, Бојан Радовић, председник Општине Аранђеловац, Данијела Ванушић, помоћница министра за културно наслеђе, Бранислав Маричић, шеф кабинета министра културе, доц. др Дејан Радичевић (Филозофски факултет у Београду), др Емина Зечевић (Народни музеј у Београду), протојереј-ставрофор Мићо Ћирковић, намесник орашачки, представници Републичког завода за заштиту споменика културе, представници Завода за заштиту споменика културе Крагујевац и Народног музеја у Аранђеловцу.

Предмет разговора били су резултати археолошких истраживања на локалитету Дворине-Маџарско гробље у подножју Венчаца, након чега су присутни посетили налазиште.

Закључено је да се ради о изузетно значајном открићу и утврђена је динамика даљих истраживања и конзервације остатака цркве и других грађевина, који ће се одвијати уз пуну подршку Министарства културе и информисања.

Музеји као средишта културе: будућност традиције

Манифестација Музеји за 10, ове године одржаће се од 13. до 19. маја. Реч је о националној музејској иницијативи, највећој до сада на територији Србије, која се реализовала у претходних неколико година за редом. Манифестација обухвата Међународни дан музеја (18. мај), 14. Европску ноћ музеја (19. мај) и Националну недељу музеја.

Тема овогодишње манифестације је:

МУЗЕЈИ КАО СРЕДИШТА КУЛТУРЕ: БУДУЋНОСТ ТРАДИЦИЈЕ

Народни музеј у Аранђеловцу и ове године учествује у манифестацији Музеји за 10 са изложбом под називом „Сусретања“ на којој ће бити приказана сва уметничка дела која су постала део Ликовне збирке у протекле три године. Са циљем обогаћивања музејске збирке реализује се Ликовна колонија у Орашцу на којој сваке године сазив изнедри десет уметничких дела најзначајнијих стваралаца на актуелној српској уметничкој сцени. Министарство културе и информисања одобреним средствима за откуп уметничких дела помаже реализацији овог музејског подухвата. Изложба сведочи о међусобним сусретањима уметника, њиховим сусретањима са природом, људима, културним наслеђем, публиком…и треба да иницира сва даља сусретања уметности и човека.

Улаз је бесплатан током свих седам дана.

Дворине – најбоље оцењен археолошки пројекат за 2019. годину

ДВОРИНЕ – НАЈБОЉЕ ОЦЕЊЕН АРХЕОЛОШКИ ПРОЈЕКАТ ЗА 2019. ГОДИНУ на конкурсу за културно наслеђе Министарства културе и информисања РС.

Археолошка ископавања велике средњовековне цркве на локалитету Дворине под Венчацом, за којa је Министарство културе и информисања и ове године определило 700.000 динара, биће настављена у августу месецу. Очекују се, као и до сада, значајна открића.

Радно време током празника

Позивамо вас да током предстојећих ускршњих и првомајских празника посетите Аранђеловац и, наравно, објекте Народног музеја. Осим у недељу, 28. априла, када нећемо радити, свих осталих дана празника за вас смо ту од 9 до 17 часова.

Погледајте наш промотивни филм “Миленијуми” и сазнајте зашто су Народни музеј, пећина Рисовача и Музеј у Орашцу места која једноставно морате видети.
Добро дошли