Dodela književne nagrade “Danko Popović” za 2019. godinu

Narodni muzej Aranđelovac i Smotra umetnosti “Mermer i zvuci” pozivaju vas na “Razgovore pod lipom” koji će se održati u petak 30. avgusta od 19 časova na Otvorenoj sceni u Parku Bukovičke banje.

Ove svečane večeri će biti uručena književna nagrada “Danko Popović” za 2019. godinu Vesni Kapor za knjigu pripovedaka “Venac za oca”, a svi prisutni imaće priliku i da čuju odlomke iz nagrađenog dela i dela Danka Popovića koje će čitati dramski umetnik Petar Božović.

O delu

Venac za oca Vesne Kapor pripada onoj vrsti savremenih pripovedačkih knjiga koje se svojim literarnim osobinama uključuju u bogatu tradiciju novije srpske lirske proze.

Njene priče sa savremenim temama i izrazitim stilskim glasom,  zasnovane na pojedinačnim životnim putevima književnih likova, istovremeno dodiruju same egzistencijalne i istorijske osnove aktuelnog života srpskog nacionalnog prostora.

Slika stvarnosti njenih književnih protagonista, ostvarivana bez patetike i tendencioznosti, podjednako proizilazi iz autobiografskih uspomena, dobro izabranih posleratnih i izbegličkih tema devedesetih godina i imaginativnih narativnih opservacija. Priče ove knjige dinamične naracije doživljavaju se kao živopisni isečci postratovske atmosfere   pune tragičnih sudbina i nužne rezignacije pred neminovnošću trajanja.

Foto: Vikipedija

Književna nagrada Vesni Kapor

Odlukom stručnog žirija, dobitnik književne nagrade “Danko Popović” za 2018. godinu je Vesna Kapor, za knjigu pripovedaka “Venac za oca”.

U najužem izboru za nagradu bili su i romani Veliki juriš Slobodana Vladušića (Laguna, Beograd) i Uzaludna lepota Ranka Krstajića (Srpska književna zadruga, Beograd), kao i knjige pripovedaka Arhivar Dragiše Kalezića (KUD Diogen, Beograd) i Ab ovo Milana Micića (RTS izdavaštvo, Beograd).

Venac za oca Vesne Kapor pripada onoj vrsti savremenih pripovedačkih knjiga koje se svojim literarnim osobinama uključuju u bogatu tradiciju novije srpske lirske proze. Njene priče sa savremenim temama i izrazitim stilskim glasom,  zasnovane na pojedinačnim životnim putevima književnih likova, istovremeno dodiruju same egzistencijalne i istorijske osnove aktuelnog života srpskog nacionalnog prostora. Slika stvarnosti njenih književnih protagonista, ostvarivana bez patetike i tendencioznosti, podjednako proizilazi iz autobiografskih uspomena, dobro izabranih posleratnih i izbegličkih tema devedesetih godina i imaginativnih narativnih opservacija. Priče ove knjige dinamične naracije doživljavaju se kao živopisni isečci postratovske atmosfere   pune tragičnih sudbina i nužne rezignacije pred neminovnošću trajanja.

Nagrada će biti svečano dodeljena 30. avgusta u 19 časova, na Maloj sceni u Parku Bukovičke banje.

Završeno Muzejsko dečje leto

Radionicom “Simboli Prvog srpskog ustanka” završeno je ovogodišnje Muzejsko dečje leto.

Ove godine smo se bavili temama iz oblasti arheologije, etnologije i istorije.

Na prvoj radionici, koja je nosila naziv “Nekada davno, u jednom kraljevstvu” govorili smo o životu srpskih kraljeva i kraljica u srednjem veku, o tome kako se na osnovu njihovih prikaza na freskama može saznati kako su oni izgledali i kako su se odevali. Ta saznanja su nam poslužila da i sami pravimo i ukrašavamo kraljevske krune.

Zatim su usledile dve radionice iz oblasti etnologije, “Nit po nit – ćilim” i “Stara kuća – dok je čuvaš i ti traješ”. Kao rezultat ovih radionica nastali su maleni ćilimi, tkani dečjim rukama, i makete kuća i drugih objekata koji su se nalazili u jednoj staroj šumadijskoj okućnici.

Na završnoj radionici, “Simboli Prvog srpskog ustanka”, koja se održala u mestu podizanja ustanka, u Orašcu, izrađivali smo uniforme vojnika, ustanika.

Zahvaljujemo svim našim drugarima, učesnicima radionica, koji su pokazali veliko interesovanje i želju da nauče nešto novo i druže se sa nama.

Do sledećeg druženja.

“Isidorine molitvice” u Orašcu

“Leto kulture u Orašcu” nastavljamo monodramom “Isidorine molitvice”, u petak, 9. avgusta, od 19 časova, u amfiteatru u Marićevića jaruzi. Dramska umetnica Vesna Pavlović govoriće tekst koji je priredila Marina Končar, uz pratnju muzike Nebojše Petrovića.

Ovaj dragoceni rukopis, u kome su briljantne reči slavne Isidore Sekulić, protođakon dr Ljubomir Ranković je pronašao u zaostavštini vladike Jovana, bivšeg episkopa šabačkog i rektora Beogradske bogoslovije, inače sinovca, saborca i sapatnika svetog vladike Nikolaja Velimirovića.

Molitvice, koje je donosila dolazeći redovno u topčidersku crkvu u Beogradu, svedoče o duhovnoj snazi, dubini i širini te, po mnogim mišljenjima, najprosvećenije žene u istoriji srpske kulture.

Isidora Sekulić

Bila je srpski prozni pisac, romanopisac, esejista, poliglota, likovni kritičar i akademik. Rođena je u Mošorinu 16. februara 1877. godine, a umrla u Beogradu 5. aprila 1958. godine. Prva je žena članica Srpske akademije nauka i umetnosti.

„U školskoj torbici, dolazeći kući, nalazila sam poruke podsmeha, svoje karikature, i sve se svodilo na to da zabijam nos u knjigu i da se pravim važna. Ja nisam zabijala nos u knjigu, ali su mi oni oko mene pridavali važnost koju sama sebi nisam davala. Naprotiv, uvlačila sam se u sebe i bežala u poslednje redove, u najtamnije uglove. Osećala sam da smetam, da izazivam svojom željom za znanjem“, opisivala je Isidora svoje detinjstvo. Sa četrnaest godina, zahvaljujući ocu koji se sam brinuo za decu, jer je ostao rano bez žene, već je znala pet svetskih jezika i bila daleko iznad svojih vršnjaka po znanju. Osim književnosti dobro je poznavala prirodne nauke i filozofiju. Diplomirala je na Pedagoškoj školi u Budimpešti, matematiku i prirodne nauke, 1892. godine. Godine 1900. zadesile su je opet porodične tragedije: iste godine umire joj otac, a zatim brat Dimitrije. Sahranjeni su na zemunskom pravoslavnom groblju. Na groblju je provodila dosta vremena, viđali su je kako satima ostaje tamo. Upoznala je grobara Nikolu koji joj je pričao o životima ljudi koji su sahranjeni na zemunskom groblju. Ona je sve Nikoline priče beležila u crnu svesku, koju je nosila sa sobom svaki put kada bi išla na groblje. Tako je nastalo Isidorino veliko delo „Hronika palanačkog groblja“.

Isidora Sekulić

Porodične tragedije duboko su uticale na njenu ličnost i stvaralaštvo, one su je oblikovale kao samotnu i zatvorenu ženu. Poznanici su govorili da je hladna, ali burnih osećanja, koja buknu kada su nauka, književnost i znanje u pitanju.

Vodila je dugačke monologe, koji su imali svoju svrhu i nisu bili monotoni. Smatrala je da je za duhovni razvoj čoveka potrebna samoća, ćutanje i rad, a ove karakteristike pripisala bi muškarcima. Objašnjavala je da razlog takvog stava leži u tome što je nju vaspitavao otac, dakle muškarac, što je uticalo na njenu karakternu crtu i stvaralaštvo.

Isidora Sekulić se zalagala za patrijarhalne vrednosti, ali istovremeno i za ženske slobode, težila je nekoj sredini.

Govorila je mnoge jezike i prevodila sa nemačkog, engleskog, francuskog, ruskog, norveškog i švedskog jezika.

Smatrala je  da ako se nema šta pametno reći, bolje je ćutati.

Umrla je 1958. godine, a sahranjena je na Topčiderskom groblju, bez venca, pompe i govora jer je tako zaželela. Budući da nije imala naslednika sva njena imovina pripala je opštini Savski venac.

Godine 1993. odbor akademika SANU-a uvrstio ju je među sto najznačajnijih Srba.

Najznačajnija dela: „Saputnici“ (1913), „Pisma iz Norveške“ (1914), „Iz prošlosti“ (1919), „Đakon Bogorodičine crkve“ (1919), „Hronika palanačkog groblja“ (1940), „Zapisi“ (1941), „Analitički trenuci i teme“ (1941), „Zapisi o mome narodu“ (1948), „Njegošu knjiga duboke odanosti“ (1951), „Govor i jezik, kulturna smotra naroda“ (1956), „Mir i nemir“ (1957).

Izvor: www.biografija.org

Marićevića jaruga, Orašac

Leto kulture u Orašcu 2019

Narodni muzej je, u okviru manifestacije “Leto kulture u Orašcu”, pripremio mnoštvo aktivnosti.

Radionica za decu, predstave, predavanje, smotra folklora, izložbe i početak likovne kolonije čine program manifestacije za mesec avgust (detaljnije na priloženom plakatu).

Program manifestacije “Leto kulture u Orašcu 2019” za mesec avgust

Cilj ove manifestacije je da se Znamenitom mestu Orašac posveti zaslužena pažnja i da se istakne njegov značaj u kulturnoj sferi današnjice.

Muzejsko dečje leto 2019.

Deveto po redu Muzejsko dečje leto počinje u subotu, 20. jula.

Zamišljeno kao  manifestacija koja deci i tokom letnjeg raspusta pruža mogućnost da kroz kreativne igre dođu i do nekih novih znanja, Muzejsko dečje leto, kroz radionice iz različitih oblasti kojima se Muzej bavi, privlači veliki broj mališana uzrasta od 6 do 10 godina. Učesnici prvih radionica sada su već srednjoškolci, a svake godine nam stižu nove generacije malih muzealaca.

Muzejsko dečje leto 2019.

Na prvoj ovogodišnjoj radionici, koja nosi naziv  “Nekada davno, u jednom kraljevstvu…”, bavićemo se srednjovekovnim kostimima srpskih kraljeva i kraljica, plemića i plemkinja. Radionica se održava 20. jula, od 10 časova, u Muzeju.

Nakon toga, slede dve etnološke radionice: “Nit po nit – ćilim”, 27. jula, od 10 časova, u Muzeju i “Stara kuća- dok je čuvaš i ti traješ”, 3. avgusta, u 10 časova, u Muzeju u Orašcu.

Završna radionica pod nazivom “Simboli Prvog srpskog ustanka” biće održana takođe u Muzeju u Orašcu, 10. avgusta, u 10 časova.

Potrebno je da se za učešće mališani, uzrasta od 6 do 10 godina, prijave na broj telefona 712-415.

Dobro došli na Muzejsko dečje leto.

 

 

Ministar kulture i Episkop šumadijski posetili lokalitet Dvorine

Ministar kulture Vladan Vukosavljević i Episkop šumadijski Jovan posetili lokalitet Dvorine

U Narodnom muzeju u Aranđelovcu juče je održan sastanak kome su prisustvovali ministar kulture Vladan Vukosavljević, episkop šumadijski gospodin Jovan, Bojan Radović, predsednik Opštine Aranđelovac, Danijela Vanušić, pomoćnica ministra za kulturno nasleđe, Branislav Maričić, šef kabineta ministra kulture, doc. dr Dejan Radičević (Filozofski fakultet u Beogradu), dr Emina Zečević (Narodni muzej u Beogradu), protojerej-stavrofor Mićo Ćirković, namesnik orašački, predstavnici Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, predstavnici Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kragujevac i Narodnog muzeja u Aranđelovcu.

Predmet razgovora bili su rezultati arheoloških istraživanja na lokalitetu Dvorine-Madžarsko groblje u podnožju Venčaca, nakon čega su prisutni posetili nalazište.

Zaključeno je da se radi o izuzetno značajnom otkriću i utvrđena je dinamika daljih istraživanja i konzervacije ostataka crkve i drugih građevina, koji će se odvijati uz punu podršku Ministarstva kulture i informisanja.

Muzeji kao središta kulture: budućnost tradicije

Manifestacija Muzeji za 10, ove godine održaće se od 13. do 19. maja. Reč je o nacionalnoj muzejskoj inicijativi, najvećoj do sada na teritoriji Srbije, koja se realizovala u prethodnih nekoliko godina za redom. Manifestacija obuhvata Međunarodni dan muzeja (18. maj), 14. Evropsku noć muzeja (19. maj) i Nacionalnu nedelju muzeja.

Tema ovogodišnje manifestacije je:

MUZEJI KAO SREDIŠTA KULTURE: BUDUĆNOST TRADICIJE

Narodni muzej u Aranđelovcu i ove godine učestvuje u manifestaciji Muzeji za 10 sa izložbom pod nazivom „Susretanja“ na kojoj će biti prikazana sva umetnička dela koja su postala deo Likovne zbirke u protekle tri godine. Sa ciljem obogaćivanja muzejske zbirke realizuje se Likovna kolonija u Orašcu na kojoj svake godine saziv iznedri deset umetničkih dela najznačajnijih stvaralaca na aktuelnoj srpskoj umetničkoj sceni. Ministarstvo kulture i informisanja odobrenim sredstvima za otkup umetničkih dela pomaže realizaciji ovog muzejskog poduhvata. Izložba svedoči o međusobnim susretanjima umetnika, njihovim susretanjima sa prirodom, ljudima, kulturnim nasleđem, publikom…i treba da inicira sva dalja susretanja umetnosti i čoveka.

Ulaz je besplatan tokom svih sedam dana.

Freske su progovorile

Muzejska publika sinoć je uživala u nesvakidašnjem događaju.

Projekat “Kad freske progovore…” (pogledajte članak ovde) je uspešno realizovan, a prezentacija ostvarenja nastalih na brojnim radionicama je bila iznad svakog očekivanja.

Na fotografijama koje slede možete videti kostime koje su publici predstavili neki od autora, ali i članovi Kulturno-umetničkog društva “Abrašević” iz Aranđelovca. Na stazi su se smenjivali seoski, gradski, pa zatim plemićki i vladarski kostimi. Vizuelni prikaz naratori su dopunili Carskim sonetima Jovana Dučića.

Zajednički utisak i autora projekta i autora kostima, učesnika i publike je izuzetno pozitivan. Višemesečni rad i sav uloženi trud su doveli do rezultata o kojima će se dugo pričati i koji će sigurno motivisati na slične poduhvate u budućnosti.