Министар културе и Епископ шумадијски посетили локалитет Дворине

Министар културе Владан Вукосављевић и Епископ шумадијски Јован посетили локалитет Дворине

У Народном музеју у Аранђеловцу јуче је одржан састанак коме су присуствовали министар културе Владан Вукосављевић, епископ шумадијски господин Јован, Бојан Радовић, председник Општине Аранђеловац, Данијела Ванушић, помоћница министра за културно наслеђе, Бранислав Маричић, шеф кабинета министра културе, доц. др Дејан Радичевић (Филозофски факултет у Београду), др Емина Зечевић (Народни музеј у Београду), протојереј-ставрофор Мићо Ћирковић, намесник орашачки, представници Републичког завода за заштиту споменика културе, представници Завода за заштиту споменика културе Крагујевац и Народног музеја у Аранђеловцу.

Предмет разговора били су резултати археолошких истраживања на локалитету Дворине-Маџарско гробље у подножју Венчаца, након чега су присутни посетили налазиште.

Закључено је да се ради о изузетно значајном открићу и утврђена је динамика даљих истраживања и конзервације остатака цркве и других грађевина, који ће се одвијати уз пуну подршку Министарства културе и информисања.

lokalitet Dizaljka, Narodni muzej Aranđelovac, arheološka istraživanja

Винчанска култура у Липовцу

Народни музеј у Аранђеловцу и Археолошки институт у Београду ових дана извршили су пробна археолошка ископавања на локалитету Дизаљка у Липовцу, где се налазе остаци великог неолитског насеља винчанске културе, старог око 6.500 година. Руководилац радова је био проф. др Славиша Перић (Археолошки институт), а остатак стручне екипе чинили су археолози: Ружица Арсенијевић, Весна Поповић, Филип Стефановић (Музеј у Параћину) и Владан Миливојевић (Народни музеј Аранђеловац).

Археолошка екипа на локалитету “Дизаљка” у Липовцу

“У плану су дугогодишња истраживања овог локалитета, с обзиром да се ради о једном великом насељу, површине око 35 хектара. Насеље припада завршној етапи винчанске културе, а то је отприлике крај прве половине петог миленијума пре нове ере. У овој фази истраживања циљ је да се дефинишу архитектура и дебљина културног слоја, на основу чега би се направио један озбиљан пројекат за истраживања у наредним годинама”, рекао је проф. др Славиша Перић.

Иначе, овај локалитет је у археолошкој литератури познат од 1911. године. Професор Милоје Васић, оснивач катедре за археологију, је регистровао овај локалитет, а истраживања су спроведена почетком тридесетих година 20. века, у заједничком пројекту Народног музеја у Београду и Универзитета из Харварда. Након тога, истраживања су вршена и током осамдесетих и деведесетих година прошлог века, али је том приликом био истраживан само мали део овог локалитета, који иначе спада у једно од већих неолитских насеља. Данас је Дизаљка део имања Милана Вујића.

Члан археолошке екипе

Током актуелног истраживања пронађени су остаци неолитских кућа и карактеристични предмети за ову праисторијску епоху: керамичке посуде, антропоморфне и зооморфне фигурине, камене секире и сечива, пршљенци итд.

Овогодишња кампања је само почетак великог истраживачког пројекта, који има за циљ да налазима са територије на којој је надлежан Музеј у Аранђеловцу употпуни слику процеса неолитизације југоисточне Европе.

Посетиоци Музеја ће имати прилику да виде обиље винчанских предмета у сталној поставци, а биће организоване и гостујуће изложбе и предавања.

Значајно откриће на локалитету Манастирина у Босути

На локалитету Манастирина у селу Босути, где су 90-тих година истражени остаци средњовековне цркве, Народни музеј у Аранђеловцу ових дана врши археолошко испитивање манастирских објеката чији су зидови били вековима скривени под наслагама земље и шута, па су и сами мештани изненађени њиховом појавом.

Екипа на локалитету

Реч је о великим грађевинама које су окруживале цркву, у новије време посвећену Светом Илији. Руководилац радова је др Емина Зечевић из Народног музеја у Београду, а консултант доц. др Дејан Радичевић са Одељења за археологију Филозофског факултета у Београду. Члан стручне екипе испред Музеја је кустос Владан Миливојевић, а за техничку документацију задужена је Јелена Марјановић, археолог из Горњег Милановца.

Екипа на локалитету

Велику помоћ при ископавању пружају студенти Високе школе струковних студија из Аранђеловца. Овом приликом им се захваљујемо, као и мештанима Босуте на предусретљивости.

О резултатима истраживања ускоро опширније.

Завршена археолошка истраживања на Венчацу

Овогодишња археолошка кампања на локалитету Дворине/Маџарско гробље је окончана. Са припремним радовима трајала је од краја марта до почетка јула.

Организатор истраживања је Народни музеј у Аранђеловцу, руководилац доц. др Дејан Радичевић (Филозофски факултет у Београду), а сарадници стручњаци Завода за заштиту споменика културе у Крагујевцу. Постигнути су веома значајни резултати, који ће у доброј мери изменити наш поглед на средњовековну прошлост, не само Арађеловца и околине, већ и читаве Шумадије. Мада ће ископавања на овом налазишту потрајати и о историји овог заборављеног места још много тога ће се наредних година сазнати, већ сада можемо са сигурношћу рећи да су на Дворинама пронађени остаци једне од највећих и најважнијих средњовековних цркава у овом делу Србије.

Continue

Археолошко откриће на Венчацу – Дворине

У организацији Народног музеја у Аранђеловцу, под руководством доц. др Дејана Радичевића (Филозофски факултет у Београду), у сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе у Крагујевцу, након више година настављена су археолошка истраживања на локалитету Дворине – Маџарско гробље на Венчацу. Откривени су и делимично испитани остаци велике средњовековне цркве.

Continue

Истраживање поткапине “Ледаре”

У намери да заштићено подручје Споменика природе „Рисоваче“ уреди као парковски простор, а тиме изради и пешачку стазу којом би се посетиоцима могао понудити нов садржај – поткапина „Ледара“, Народни музеј је аплицирао за средства код Министарства пољопривреде и заштитне животне средине.

Continue