Народни музеј у Аранђеловцу и ове године расписује конкурс за доделу књижевне награде „Данко Поповић“. Награда је установљена 2011. године, а додељује се под покровитељством Скупштине општине Аранђеловац за најбољу књигу прозе (роман, књига приповедака) домаћих аутора на српском језику, објављену у протеклој години (прво издање).
Право учешћа имају издавачи, културне институције, удружења, организације и појединци. Конкурс је отворен 30 дана од дана расписивања, а жири ће своју одлуку саопштити најкасније до 31. јула 2019. године.
Да подсетимо, прошлогодишњи добитник награде је Радован Бели Марковић за роман “Плава капија”.
Народни музеј у Аранђеловцу и Археолошки институт у Београду ових дана извршили су пробна археолошка ископавања на локалитету Дизаљка у Липовцу, где се налазе остаци великог неолитског насеља винчанске културе, старог око 6.500 година. Руководилац радова је био проф. др Славиша Перић (Археолошки институт), а остатак стручне екипе чинили су археолози: Ружица Арсенијевић, Весна Поповић, Филип Стефановић (Музеј у Параћину) и Владан Миливојевић (Народни музеј Аранђеловац).
Археолошка екипа на локалитету “Дизаљка” у Липовцу
“У плану су дугогодишња истраживања овог локалитета, с обзиром да се ради о једном великом насељу, површине око 35 хектара. Насеље припада завршној етапи винчанске културе, а то је отприлике крај прве половине петог миленијума пре нове ере. У овој фази истраживања циљ је да се дефинишу архитектура и дебљина културног слоја, на основу чега би се направио један озбиљан пројекат за истраживања у наредним годинама”, рекао је проф. др Славиша Перић.
Иначе, овај локалитет је у археолошкој литератури познат од 1911. године. Професор Милоје Васић, оснивач катедре за археологију, је регистровао овај локалитет, а истраживања су спроведена почетком тридесетих година 20. века, у заједничком пројекту Народног музеја у Београду и Универзитета из Харварда. Након тога, истраживања су вршена и током осамдесетих и деведесетих година прошлог века, али је том приликом био истраживан само мали део овог локалитета, који иначе спада у једно од већих неолитских насеља. Данас је Дизаљка део имања Милана Вујића.
Члан археолошке екипе
Током актуелног истраживања пронађени су остаци неолитских кућа и карактеристични предмети за ову праисторијску епоху: керамичке посуде, антропоморфне и зооморфне фигурине, камене секире и сечива, пршљенци итд.
Овогодишња кампања је само почетак великог истраживачког пројекта, који има за циљ да налазима са територије на којој је надлежан Музеј у Аранђеловцу употпуни слику процеса неолитизације југоисточне Европе.
Посетиоци Музеја ће имати прилику да виде обиље винчанских предмета у сталној поставци, а биће организоване и гостујуће изложбе и предавања.
Брисел/Хаг 15. мај 2018. – Добитници Награде Европске уније за културно наслеђе / Награде Европа Ностре за 2018. годину, најугледније европске награде у овој области, објављени су данас од стране Европске комисије и Европа Ностре, водеће европске мреже која се бави културним наслеђем.
29 лауреата из 17 земаља добило је признања за импресивна достигнућа у очувању наслеђа, истраживању наслеђа, посвећеној активистичкој служби, као и образовању, обучавању и подизању свести у области наслеђа. Међу овогодишњим добитницима нашао се пројекат обнове Павиљона Кнеза Милоша у Буковичкој Бањи, Аранђеловац.
За пројекте Народног музеја из Аранђеловца Министарство културе и информисања издвојило је још око 3 милиона динара.
У области културног наслеђа за чак четири наша пројекта су одобрена средства за суфинансирање.
За пројекат “Археолошко истраживање локалитета Дворине – Маџарско гробље, Венчац” одобрено је 700.000 динара.
Средства за археолошка истраживања Дворина
Из области музејског наслеђа средства су одобрена за два пројекта – Последње дело сликара Живка Павловића, 400.000 динара и Реализација сталне мултимедијалне изложбе „Збор у Орашцу и Први српски устанак“ у износу од 1.430.000 динара.
Збор у Орашцу и Први српски устанакПројекат Последње дело Сликара Живка Павловића
Пројекат у области старе и ретке библиотечке грађе “Заштита Збирке старе и ретке књиге Народног музеја у Аранђеловцу” добио је 391.300 динара.
Стара и ретка књига
Заједно са средствима која су раније одобрена за пројекат “Кад фреске проговоре…”, у износу од 250.000 динара, Народни музеј је, за сада, од Министарства културе и информисања добио око 3 милиона и 200 хиљада динара.
Комисија која је одлучивала о додели средстава је за сваки од ових пројеката дала образложење, на основу чега са задовољством можемо закључити да се рад наше установе, као и значај наших резултата, цене и ван локалних оквира.
Прелиставали смо књигу утисака у Музеју. Издвојили смо неколико порука које сте нам оставили након обиласка изложби.
Један од утисака
Своје утиске су оставили и страни посетиоци…
Један од утисака…
Али и колеге из других музеја…
Утисци колега…Утисци колега…
Посетите Народни музеј, пећину Рисовачу и Знаменито место Орашац. Наша стална поставка “Миленијуми”, изложба савремене уметничке керамике, природне лепоте пећине и Марићевића јаруга у Орашцу су нешто што заиста оставља утисак на сваког посетиоца, па нас често посете и по неколико пута.
Са великим задовољством обавештавамо све поштоваоце рада Народног музеја у Аранђеловцу да је наша установа, на конкурсу Министарства културе и информисања за доделу средстава у области културне делатности деце и за децу и младе, добила средства за реализацију пројекта. Пројекат носи назив “Кад фреске проговоре…”.
Фрагмент фреске са локалитета “Дворине – Венчац”
Циљ овог пројекта је да деца и млади сазнају нешто више о животу у средњовековној Србији на један нов и другачији начин. Организоваћемо низ радионица, које ће, као и увек до сада, имати едукативни и креативни део.
Реализација пројекта предвиђена је за јесен. Опширније о томе када будемо почели са припремним активностима.
Конкурс за књижевну награду “Данко Поповић” расписан је 1. марта и трајао је до 3. априла. У том периоду на адресу Народног музеја у Аранђеловцу пристигло је тридесет романа. Међу њима има дела како познатих тако и нових имена у савременој српској књижевности.
Дела пристигла на конкурсу за књижевну награду
Стручни жири ће одлуку о додели награде саопштити најкасније до 31. јула текуће године.
Да подсетимо, књижевна награда „Данко Поповић“ је установљена 2011. године одлуком Управног одбора тадашњег Фонда “Први српски устанак”. Додељује се сваке године, под покровитељством СО Аранђеловац, за најбољу књигу прозе (роман, књига приповедака) домаћих аутора на српском језику, објављену у протеклој години (прво издање). Од 2016. године организацију преузима Народни музеј у Аранђеловцу.
Награда се састоји од повеље и новчаног износа, а биће уручена у Аранђеловцу, на манифестацији „Разговори под липом Данка Поповића”, у периоду од 6. до 18. августа 2018. године.
Обавештавамо посетиоце да ће сви објекти Народног музеја (Музеј, пећина Рисовача и Знаменито место Орашац) током ускршњих празника бити отворени од 9 до 17 часова, осим у недељу, 8. априла, када неће радити.
Народни музеј у Аранђеловцу и ове године расписује конкурс за доделу књижевне награде „Данко Поповић“. Награда је установљена 2011. године, а додељује се под покровитељством Скупштине општине Аранђеловац за најбољу књигу прозе (роман, књига приповедака) домаћих аутора на српском језику, објављену у протеклој години (прво издање).
Право учешћа имају издавачи, културне институције, удружења, организације и појединци. Конкурс је отворен до 3. априла 2018. године. Continue
Свечаном промоцијом пројекта 3Д реконструкције Буковичке бање крајем XIX и почетком XX века Народни музеј у Аранђеловцу је започео свој овогодишњи програм. Филм који је публици представљен први је такве врсте у нашој земљи.
У име креативног тима „Историја у 3Д“, који је био задужен за техничку реализацију пројекта, публици се обратио Данила Логинов, руководилац тима: „Као тим, ми желимо да спојимо модерне технологије са прошлошћу и омогућимо савременом човеку визуелни доживљај давних времена.
Један од наших приоритета је да помогнемо и установама и појединцима да искористе савремене технологије како би презентовали, а тиме на неки начин и заштитили, културна добра Србије. Пројекат „Стари Аранђеловац у новом времену“ је први од пројеката који је у том циљу реализово наш тим“.
Почетни изглед извора у Парку
О историјату Бање говорила је виши кустос историчар Зорица Петровић. Драмски уметник Здравко Малетић је читао годишње извештаје др Владана Ђорђевића из 1880. и Васе Димитријевића из 1901. године, који сликовито описују стање у Бањи тог доба.
Иначе, изложбени простор је овом приликом био попуњен до последњег места, што говори о заинтересованости аранђеловачке публике за активности Народног музеја у Аранђеловцу. Филм можете погледати на новом веб-сајту музеја https://www.nmar.rs
