Одлуком Епископа Шумадијског Господина Јована 2018. године Народном музеју у Аранђеловцу поверене су, на трајно чување, иконе са некадашњег иконостаса у Буковичкој цркви. За посао осликавања икона ангажован је Живко Павловић, један од најзначајнијих сликара пете деценије 19. века у Кнежевини Србији.
Стање пре конзерваторско-рестаураторског третмана
Стање после конзерваторско-рестаураторског третмана
Стање пре конзерваторско-рестаураторског третмана
Стање после конзерваторско-рестаураторског третмана
Стање после конзерваторско-рестаураторског третмана
Након конзерваторско-рестаураторског третмана који је обавила конзерватор-рестауратор Јелена Иванишевић са својим тимом, а Министарство културе и информисања определило финансијска средства за тај пројекат, дошло се до важних и занимљивих сазнања. Наиме, иконе са старог Буковичког иконостаса су неколико пута пресликаване. Непрестани дијалог између историчара уметности Народног музеја, Тање Вићентић, и конзерватора-рестауратора Јелене Иванишевић, допринео је проналажењу аутентичног сликаног слоја, начињеног по предлошцима Живка Павловића и његове радионице. У монографији о Буковичкој цркви, која ће ускоро изаћи из штампе, изнели смо низ нових научних сазнања о делу овог знаменитог уметника.
ДВОРИНЕ – НАЈБОЉЕ ОЦЕЊЕН АРХЕОЛОШКИ ПРОЈЕКАТ ЗА 2019. ГОДИНУ на конкурсу за културно наслеђе Министарства културе и информисања РС.
Археолошка ископавања велике средњовековне цркве на локалитету Дворине под Венчацом, за којa је Министарство културе и информисања и ове године определило 700.000 динара, биће настављена у августу месецу. Очекују се, као и до сада, значајна открића.
Позивамо вас да током предстојећих ускршњих и првомајских празника посетите Аранђеловац и, наравно, објекте Народног музеја. Осим у недељу, 28. априла, када нећемо радити, свих осталих дана празника за вас смо ту од 9 до 17 часова.
Погледајте наш промотивни филм “Миленијуми” и сазнајте зашто су Народни музеј, пећина Рисовача и Музеј у Орашцу места која једноставно морате видети. Добро дошли
Недавно је из штампе изашао нови број Гласника Српског археолошког друштва, поред Старинара, најзначајнијег археолошког часописа у Србији.
На насловној страни је предмет из Археолошке збирке Народног музеја у Аранђеловцу – фрагмент фреске са локалитета Дворине (Венчац), пронађен приликом истраживања остатака монументалне цркве, саграђене средином 14. века. Реч је о и изузетном сликарству, које, као и архитектура, указује да је ктитор цркве несумњиво био један од владара из лозе Немањића.
Недавно је из штампе изашао зборник радова са научног скупа одржаног у Народном музеју у Аранђеловцу, 21. октобра 2017. године, под називом Рудник и Венчац са околином у средњем веку и раној модерни. Зборник је заједничко издање Народног музеја у Аранђеловцу и Филозофског факултета у Београду, а уредници су професори Филозофског факултета др Синиша Мишић, др Марко Шуица и др Дејан Радичевић.
У 18 радова од 21-ог аутора, међу којима су и наши реномирани стручњаци за историју и археологију српског средњег века и периода турске владавине, саопштени су најновији резултати историографских и археолошких истраживања ове области. Посебно смо поносни што су своје место у овој вредној публикацији нашли и радови о археолошким ископавањима које је вршио Народни музеј у Аранђеловцу на локалитетима Дворине на Венчацу и Ђурине ћелије на Руднику.
Са промоције Зборника у Музеју рудничко-таковског краја
Прва промоција Зборника одржана је у Музеју рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу, јуче, 2. априла, у 19. часова. На промоцији су говорили проф. др Синиша Мишић и доц. др Дејан Радичевић. Следећа промоција биће организована у Народном музеју у Аранђеловцу, средином маја месеца.
Народни музеј у Аранђеловцу и ове године расписује конкурс за доделу књижевне награде „Данко Поповић“. Награда је установљена 2011. године, а додељује се под покровитељством Скупштине општине Аранђеловац за најбољу књигу прозе (роман, књига приповедака) домаћих аутора на српском језику, објављену у протеклој години (прво издање).
Право учешћа имају издавачи, културне институције, удружења, организације и појединци. Конкурс је отворен 30 дана од дана расписивања, а жири ће своју одлуку саопштити најкасније до 31. јула 2019. године.
Да подсетимо, прошлогодишњи добитник награде је Радован Бели Марковић за роман “Плава капија”.
Народни музеј у Аранђеловцу и Археолошки институт у Београду ових дана извршили су пробна археолошка ископавања на локалитету Дизаљка у Липовцу, где се налазе остаци великог неолитског насеља винчанске културе, старог око 6.500 година. Руководилац радова је био проф. др Славиша Перић (Археолошки институт), а остатак стручне екипе чинили су археолози: Ружица Арсенијевић, Весна Поповић, Филип Стефановић (Музеј у Параћину) и Владан Миливојевић (Народни музеј Аранђеловац).
Археолошка екипа на локалитету “Дизаљка” у Липовцу
“У плану су дугогодишња истраживања овог локалитета, с обзиром да се ради о једном великом насељу, површине око 35 хектара. Насеље припада завршној етапи винчанске културе, а то је отприлике крај прве половине петог миленијума пре нове ере. У овој фази истраживања циљ је да се дефинишу архитектура и дебљина културног слоја, на основу чега би се направио један озбиљан пројекат за истраживања у наредним годинама”, рекао је проф. др Славиша Перић.
Иначе, овај локалитет је у археолошкој литератури познат од 1911. године. Професор Милоје Васић, оснивач катедре за археологију, је регистровао овај локалитет, а истраживања су спроведена почетком тридесетих година 20. века, у заједничком пројекту Народног музеја у Београду и Универзитета из Харварда. Након тога, истраживања су вршена и током осамдесетих и деведесетих година прошлог века, али је том приликом био истраживан само мали део овог локалитета, који иначе спада у једно од већих неолитских насеља. Данас је Дизаљка део имања Милана Вујића.
Члан археолошке екипе
Током актуелног истраживања пронађени су остаци неолитских кућа и карактеристични предмети за ову праисторијску епоху: керамичке посуде, антропоморфне и зооморфне фигурине, камене секире и сечива, пршљенци итд.
Овогодишња кампања је само почетак великог истраживачког пројекта, који има за циљ да налазима са територије на којој је надлежан Музеј у Аранђеловцу употпуни слику процеса неолитизације југоисточне Европе.
Посетиоци Музеја ће имати прилику да виде обиље винчанских предмета у сталној поставци, а биће организоване и гостујуће изложбе и предавања.
Брисел/Хаг 15. мај 2018. – Добитници Награде Европске уније за културно наслеђе / Награде Европа Ностре за 2018. годину, најугледније европске награде у овој области, објављени су данас од стране Европске комисије и Европа Ностре, водеће европске мреже која се бави културним наслеђем.
29 лауреата из 17 земаља добило је признања за импресивна достигнућа у очувању наслеђа, истраживању наслеђа, посвећеној активистичкој служби, као и образовању, обучавању и подизању свести у области наслеђа. Међу овогодишњим добитницима нашао се пројекат обнове Павиљона Кнеза Милоша у Буковичкој Бањи, Аранђеловац.
За пројекте Народног музеја из Аранђеловца Министарство културе и информисања издвојило је још око 3 милиона динара.
У области културног наслеђа за чак четири наша пројекта су одобрена средства за суфинансирање.
За пројекат “Археолошко истраживање локалитета Дворине – Маџарско гробље, Венчац” одобрено је 700.000 динара.
Средства за археолошка истраживања Дворина
Из области музејског наслеђа средства су одобрена за два пројекта – Последње дело сликара Живка Павловића, 400.000 динара и Реализација сталне мултимедијалне изложбе „Збор у Орашцу и Први српски устанак“ у износу од 1.430.000 динара.
Збор у Орашцу и Први српски устанакПројекат Последње дело Сликара Живка Павловића
Пројекат у области старе и ретке библиотечке грађе “Заштита Збирке старе и ретке књиге Народног музеја у Аранђеловцу” добио је 391.300 динара.
Стара и ретка књига
Заједно са средствима која су раније одобрена за пројекат “Кад фреске проговоре…”, у износу од 250.000 динара, Народни музеј је, за сада, од Министарства културе и информисања добио око 3 милиона и 200 хиљада динара.
Комисија која је одлучивала о додели средстава је за сваки од ових пројеката дала образложење, на основу чега са задовољством можемо закључити да се рад наше установе, као и значај наших резултата, цене и ван локалних оквира.
