Због новонастале ситуације у Републици Србији и проглашења ванредног стања, Народни музеј обавештава јавност да до даљег неће бити отворен за посетиоце.
У периоду који је пред нама, а поштујући
препоруку Министарства културе и информисања да се грађанима омогући дигитални
садржај, интензивно ћемо радити на унапређењу садржаја на веб сајту и
страницама на друштвеним мрежама. Тиме желимо да својој публици учинимо
доступним што је могуће више информација о музејским поставкама, збиркама и
раду Музеја уопште.
Такође, настављамо са започетом дигитализацијом
збирки, преуређењем поставки и припремним активностима за програм предвиђен за
другу половину године.
Надамо се да ће врата нашег музеја
ускоро поново бити отворена за публику. До тада нас пратите на
Скупштина општине Аранђеловац донела је Oдлуку о изради Плана детаљне регулације за меморијални парк “РИСОВАЧКА ПЕЋИНА” („Службени Гласник општине Аранђеловац“, бр. 97/2018).
Основни циљеви израде Плана су: дефинисање грађевинског земљишта јавних и осталих намена и одређивање намене површина; стварање планског основа за издавање одговарајућих дозвола, у складу са смерницама из планова ширег подручја, локацијским условима и условима надлежних институција.
Приликом израде плана поштује се законска регулатива, а посебан акценат се ставља на укључивање свих заинтересованих страна и јавности током целокупне процедуре.
Одлуком Епископа Шумадијског Господина Јована 2018. године Народном музеју у Аранђеловцу поверене су, на трајно чување, иконе са некадашњег иконостаса у Буковичкој цркви. За посао осликавања икона ангажован је Живко Павловић, један од најзначајнијих сликара пете деценије 19. века у Кнежевини Србији.
Стање пре конзерваторско-рестаураторског третмана
Стање после конзерваторско-рестаураторског третмана
Стање пре конзерваторско-рестаураторског третмана
Стање после конзерваторско-рестаураторског третмана
Стање после конзерваторско-рестаураторског третмана
Након конзерваторско-рестаураторског третмана који је обавила конзерватор-рестауратор Јелена Иванишевић са својим тимом, а Министарство културе и информисања определило финансијска средства за тај пројекат, дошло се до важних и занимљивих сазнања. Наиме, иконе са старог Буковичког иконостаса су неколико пута пресликаване. Непрестани дијалог између историчара уметности Народног музеја, Тање Вићентић, и конзерватора-рестауратора Јелене Иванишевић, допринео је проналажењу аутентичног сликаног слоја, начињеног по предлошцима Живка Павловића и његове радионице. У монографији о Буковичкој цркви, која ће ускоро изаћи из штампе, изнели смо низ нових научних сазнања о делу овог знаменитог уметника.
ДВОРИНЕ – НАЈБОЉЕ ОЦЕЊЕН АРХЕОЛОШКИ ПРОЈЕКАТ ЗА 2019. ГОДИНУ на конкурсу за културно наслеђе Министарства културе и информисања РС.
Археолошка ископавања велике средњовековне цркве на локалитету Дворине под Венчацом, за којa је Министарство културе и информисања и ове године определило 700.000 динара, биће настављена у августу месецу. Очекују се, као и до сада, значајна открића.
Позивамо вас да током предстојећих ускршњих и првомајских празника посетите Аранђеловац и, наравно, објекте Народног музеја. Осим у недељу, 28. априла, када нећемо радити, свих осталих дана празника за вас смо ту од 9 до 17 часова.
Погледајте наш промотивни филм “Миленијуми” и сазнајте зашто су Народни музеј, пећина Рисовача и Музеј у Орашцу места која једноставно морате видети. Добро дошли
Недавно је из штампе изашао нови број Гласника Српског археолошког друштва, поред Старинара, најзначајнијег археолошког часописа у Србији.
На насловној страни је предмет из Археолошке збирке Народног музеја у Аранђеловцу – фрагмент фреске са локалитета Дворине (Венчац), пронађен приликом истраживања остатака монументалне цркве, саграђене средином 14. века. Реч је о и изузетном сликарству, које, као и архитектура, указује да је ктитор цркве несумњиво био један од владара из лозе Немањића.
Недавно је из штампе изашао зборник радова са научног скупа одржаног у Народном музеју у Аранђеловцу, 21. октобра 2017. године, под називом Рудник и Венчац са околином у средњем веку и раној модерни. Зборник је заједничко издање Народног музеја у Аранђеловцу и Филозофског факултета у Београду, а уредници су професори Филозофског факултета др Синиша Мишић, др Марко Шуица и др Дејан Радичевић.
У 18 радова од 21-ог аутора, међу којима су и наши реномирани стручњаци за историју и археологију српског средњег века и периода турске владавине, саопштени су најновији резултати историографских и археолошких истраживања ове области. Посебно смо поносни што су своје место у овој вредној публикацији нашли и радови о археолошким ископавањима које је вршио Народни музеј у Аранђеловцу на локалитетима Дворине на Венчацу и Ђурине ћелије на Руднику.
Са промоције Зборника у Музеју рудничко-таковског краја
Прва промоција Зборника одржана је у Музеју рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу, јуче, 2. априла, у 19. часова. На промоцији су говорили проф. др Синиша Мишић и доц. др Дејан Радичевић. Следећа промоција биће организована у Народном музеју у Аранђеловцу, средином маја месеца.
Народни музеј у Аранђеловцу и ове године расписује конкурс за доделу књижевне награде „Данко Поповић“. Награда је установљена 2011. године, а додељује се под покровитељством Скупштине општине Аранђеловац за најбољу књигу прозе (роман, књига приповедака) домаћих аутора на српском језику, објављену у протеклој години (прво издање).
Право учешћа имају издавачи, културне институције, удружења, организације и појединци. Конкурс је отворен 30 дана од дана расписивања, а жири ће своју одлуку саопштити најкасније до 31. јула 2019. године.
Да подсетимо, прошлогодишњи добитник награде је Радован Бели Марковић за роман “Плава капија”.
Народни музеј у Аранђеловцу и Археолошки институт у Београду ових дана извршили су пробна археолошка ископавања на локалитету Дизаљка у Липовцу, где се налазе остаци великог неолитског насеља винчанске културе, старог око 6.500 година. Руководилац радова је био проф. др Славиша Перић (Археолошки институт), а остатак стручне екипе чинили су археолози: Ружица Арсенијевић, Весна Поповић, Филип Стефановић (Музеј у Параћину) и Владан Миливојевић (Народни музеј Аранђеловац).
Археолошка екипа на локалитету “Дизаљка” у Липовцу
“У плану су дугогодишња истраживања овог локалитета, с обзиром да се ради о једном великом насељу, површине око 35 хектара. Насеље припада завршној етапи винчанске културе, а то је отприлике крај прве половине петог миленијума пре нове ере. У овој фази истраживања циљ је да се дефинишу архитектура и дебљина културног слоја, на основу чега би се направио један озбиљан пројекат за истраживања у наредним годинама”, рекао је проф. др Славиша Перић.
Иначе, овај локалитет је у археолошкој литератури познат од 1911. године. Професор Милоје Васић, оснивач катедре за археологију, је регистровао овај локалитет, а истраживања су спроведена почетком тридесетих година 20. века, у заједничком пројекту Народног музеја у Београду и Универзитета из Харварда. Након тога, истраживања су вршена и током осамдесетих и деведесетих година прошлог века, али је том приликом био истраживан само мали део овог локалитета, који иначе спада у једно од већих неолитских насеља. Данас је Дизаљка део имања Милана Вујића.
Члан археолошке екипе
Током актуелног истраживања пронађени су остаци неолитских кућа и карактеристични предмети за ову праисторијску епоху: керамичке посуде, антропоморфне и зооморфне фигурине, камене секире и сечива, пршљенци итд.
Овогодишња кампања је само почетак великог истраживачког пројекта, који има за циљ да налазима са територије на којој је надлежан Музеј у Аранђеловцу употпуни слику процеса неолитизације југоисточне Европе.
Посетиоци Музеја ће имати прилику да виде обиље винчанских предмета у сталној поставци, а биће организоване и гостујуће изложбе и предавања.
