Мarićevića jaruga, Orašac

Први српски устанак у нововековној српској историји

Почетком XIX века створили су се услови за сазревање националне свести Срба, њихове потребе за ослобођењем од вишевековне турске власти и стварање самосталне српске државе. Први српски устанак изазвао је велике социјалне, економске и културне промене у Србији првих деценија XIX века.
Са подизањем Првог српског устанка започела је Српска револуција (1804-1835), која се завршила доношењем нашег првог, Сретенског устава 1835. године, којим је феудализам у Србији укинут много пре него у већини европских земаља.

Још у време устанка започет је рад на организацији првих установа и институција неопходних за постојање и функционисање једне државе – основан је Правитељствујушчи совјет, реорганизована је војска, започео рад на оснивању школа и образовању народа, у чему се не може занемарити делатност устаника који су истовремено учествовали и у отвореним сукобима и ратовима за ослобођење Србије од турске власти, допринос Српске православне цркве, као и појединаца захваљујући чијем знању, образовању и учености настају прва правна акта и утемељење ових првих установа. У току Првог српског устанка створене су основе за настанак будуће српске државе које је у мирнодопском периоду револуције (1815-1835) кнез Милош Обреновић могао да проширује и усавршава у складу са потребама српског народа и спољне политике земље.

У ослобођеном делу Србије Први устанак је донео економске, друштвене и културне промене.
Continue

Како нас је храна мењала

Млађе камено доба, неолит, карактеришу бројне промене у животу људи чија је важност општецивилизацијска. Једна од тих значајних новина јесте појава земљорадње и сточарства која је омогућила седелачки живот у сталним насељима. Кроз узгајање житарица и домаћих животиња неолитски свет је почео да производи храну и ствара вишкове производа.

Како су другачији облици привређивања и другачије навике у исхрани мењали не само социолошку, културолошку, већ и антрополошку слику становништва одређене епохе?

Continue

Nošnja neolit

Мода млађег каменог доба – Ношња

Исконска човекова тежња за лепотом у свим животним сферама, па и када су у питању одевање, украшавање и чешљање, видљива је у свакој епохи људске прошлости. Од самог освита цивилизације људи су на разне начине улепшавали своје лице, тело, косу и одећу. На који начин долазимо до сазнања о „моди“ прадавних времена када немамо сачуване материјалне остатке који би о томе сведочили?

Continue

Мода млађег каменог доба – Фризуре

Винчанске човеколике фигурине говоре, у првом реду, о духовном животу и веровањима неолитског света, али истовремено представљају драгоцен извор сазнања о одевању, чешљању и кићењу Винчанаца.

На главама винчанских статуета коса је представљена моделовањем или урезивањем. Раздељена по средини, слободно пада низ леђа у праменовима, некад је подигнута у пунђу или сплетена у кику. На неким фигуринама се примећује да су урези који представљају косу попуњени црвенкастом бојом, што упућује на закључак да су винчанске жене бојиле косу у црвено!

Continue