Дан Општине Аранђеловац

Драги Аранђеловчани,
срећан нам Дан града.
Због околности у којима се налазимо, ове године га не обележавамо свечано, али, ипак, хајде да се подсетимо како је и чијом одлуком наш град добио име и зашто се баш данашњи дан слави као Дан града…

Половином 30-их година XИX века започело је ушоравање села и вароши у Србији. Указом кнеза Милоша од 8/20. марта 1837. године у селу Врбици почела се формирати најпре једна улица, а онда и варошица која је убрзо постала средиште Јасеничког среза и економски центар овог дела Шумадије. Одласком династије Обреновић са власти, 1842. године, варошица Врбица изгубила је свој ранији значај.

Светоандрејском скупштином, одржаном у Београду 30. новембра /12. децембра 1858. године, започео је период друге владавине династије Обреновић. Путујући по Србији наредне 1859. године, кнез Милош је посетио Буковичку бању и варошицу и овде провео три дана, од 26. до 29. јула. Ова тродневна посета кнеза Милоша за Врбичане је имала велики значај. Задовољан пријемом, кнез је наредио да се среска кућа, у време кнеза Александра Карађорђевића пресељена у Тополу, сада, на захтев Врбичана, врати у ову варошицу, и обећао да ће о свом трошку, на месту које одабере окружни начелник Живојин Јоксимовић у договору са мештанима, изградити цркву која ће славити Светог Арханђела Гаврила. Истом приликом наредио је да се варошица Врбица од тада има звати Аранђеловац. Убрзо, Врбици је и званично промењено име у Аранђеловац.

Зборник закона и уредаба, и уредбени указа, издани у Књажевству Србском, књ. XII, Београд, 1859, 62