Разлике између села и града
Турско становништво је живело у градовима, у објектима који су, у односу на српске куће раштркане по селима, деловали луксузно. За разлику од њих, крајем XVIII и почетком XIX века, Срби су живели изузетно скромно, у брвнарама или талпарама, покривеним лубом или кровином. Чак су и плетаре биле ретке. Унутар куће није било преградних зидова, тако да ју је, у ствари, чинила само једна просторија са подом од утабане земље. На средини куће налазило се огњиште око ког се окупљала читава породица.
Велика разлика у архитектури градских (турских) и сеоских (српских) кућа није била само одраз потчињеног положаја наметнутог српском сељаку. Плашећи се нових и већих намета и кињења, скромним начином живота, повучени у унутрашњост по планинама и далеко од главних друмова и погледа пролазника, градећи једноставне куће од меких материјала, Срби су настојали да својој породици обезбеде мирнији и сигурнији живот. Живот у градовима, паланкама или касабама био је потпуно другачији. Мада су и овде куће подизане углавном од меког материјала (дрво, чатма или плетер), оне су изгледом подсећалe на византијске. Од тврдог материјала подизани су само караван-сараји и џамије.
Турско становништво по градовима носило је одећу јарких боја: кошуље, широке панталоне са појасевима чврсто обавијеним око струка, са заденутим кубурама, јатаганима ханџарима, док су им чела прекривали турбани. Њихове приходе чинили су разни порези. На одређене дажбине право су имале кадије и муселими. Ове приходе обезбеђивала је искључиво раја – Срби.
Српски сељак је на ногама носио шарене вунене чарапе и опанке, платнене гаће; преко гаћа носио је везену кошуљу до колена. Око струка носили су вунени појас (тканицe), најчешће црвене боје. Преко кошуље носио је кратак зубун (од белог сукна) и гуњ, такође од сукна, али црвеног сукна чија је дужина била до испод колена. На глави, српски сељак је носио црвену капу, тј. фес или црну шубару.
Још информација можете пронаћи у каталогу изложбе који можете купити у Музеју.
Насловна фотографија:
У једној сељачкој кући у Магличу (Ф. Каниц, Србија, Земља и становништво, књ. 2, Београд 1985)