Марићевића Јаруга

Спомен – чесма се налази на локацији „Марићевића јаруга“ недалеко од цркве. Подигнута је 1954. године поводом 150-годишњице првог српског устанка.

Чесма је део веће целине у виду подзида саграђеног од камених блокова. На средњем делу овог меморијала налазе се три лучно засведене мермерне плоче. На средњој је уклесан текст:

На овом месту 15. фебруар 1804. године подигнут
је Први српски устанак.

На левој и десној плочи уклесано је по четири стиха из познате песме „Почетак буне на дахије“. На десној страни каменог подзида постављена је бронзана плоча са ликом Карађорђа у високом рељефу, уоквиреним текстом Верховни Вожд народа сербског.

Лик Карађорђа је моделовао Раја Николић, скулптор из Аранђеловца. Рељеф „Заклетва устаника“ З. Миладиновића и М. Рајића поводом два века востаниа сербског поставило је Задужбинско друштво „Први српски устанак“.

Црква Вазнесења Господњег

Црква у Орашцу је подигнута у времену од 1868. до 1870. године. Није познато ко је пројектовао цркву. Представља по димензијама мању, архитектонски скромну грађевину са складним пропорцијама и једноставним обливцима. Има основу у облику правоугаоника која се на истоку завршава споља петостраном, а изнутра полукружном олтарском апсидом, а на западу улазним предворјем. Над западним делом је звоник на преслицу.

Засведена је полуобличастим сводом над којим је двосливни кров. Апсида је покривена полукалотом.

Масивни зидови су споља и изнутра прекривени малтером и окречени. Изразиту уметничку вредност чини иконостас цркве, који је сликао Стева Тодоровић, један од најугледнијих српских уметника из друге половине XIX века. Иконостас се састоји од 24 иконе са представама светитеља и сцена из историје Новог завета. На северном пиластру уграђена је спомен-плоча од белог венчачког мермера посвећена палим у балканским ратовима.

Меморијални споменички комплекс у Орашцу допуњава надгробно обележје Теодосија Марићевића, које се налази у црквеном дворишту. Овај јасенички кнез и трговац позната је личност из договора о избијању устанка 1804. године. Рођен је у Орашцу и био је један од кандидата за старешину устанка. На надгобнику од камена црвенкасто мрке боје до 1980. године није било никаквог епитафа. Тада је уклесан следећи натпис:

+Теодосије  Марићевић + 1807.
Гроб му обнови његов потомак Марко 1980.год.