Мода млађег каменог доба – Фризуре

Винчанске човеколике фигурине говоре, у првом реду, о духовном животу и веровањима неолитског света, али истовремено представљају драгоцен извор сазнања о одевању, чешљању и кићењу Винчанаца.

На главама винчанских статуета коса је представљена моделовањем или урезивањем. Раздељена по средини, слободно пада низ леђа у праменовима, некад је подигнута у пунђу или сплетена у кику. На неким фигуринама се примећује да су урези који представљају косу попуњени црвенкастом бојом, што упућује на закључак да су винчанске жене бојиле косу у црвено!

Још једна занимљивост: приликом ископавања насеља у Винчи истраживачи су пронашли веома сићушне перлице са невероватно уским отвором кроз који се могла провући једино влас косе. То би значило да су жене премазивале праменове косе прахом окера размућеним у води. Окер се добија од руде цинабарита (живин сулфид) и помешан са водом даје црвену боју, која је била веома цењена и широко употребљавана. Њоме су Винчанци бојили тканине, украшавали судове и фигурине, бојили тело и косу.

Винчанке су користиле и посебне украсе за главу, о чему сведоче пластичне представе неке врсте оглавља на антропоморфним теракотама у виду капа или дијадема.
У Праисторијској збирци Народног музеја у Аранђеловцу чува се и неколико примерака фигурина са представом фризуре: коса је подигнута у пластично моделовану пунђу или очешљана у виду праменова који падају низ леђа (паралелне вертикално урезане линије).