Мода млађег каменог доба – Ношња

Nošnja neolit

Исконска човекова тежња за лепотом у свим животним сферама, па и када су у питању одевање, украшавање и чешљање, видљива је у свакој епохи људске прошлости. Од самог освита цивилизације људи су на разне начине улепшавали своје лице, тело, косу и одећу. На који начин долазимо до сазнања о „моди“ прадавних времена када немамо сачуване материјалне остатке који би о томе сведочили?

Да бисмо реконструисали ношњу неолитских Винчанаца, од којих нас дели готово седам миленијума, послужићемо се посредним доказима – то су човеколике глинене статуете, јединствени и врло драгоцени археолошки налази који су винчанску културу прославили широм света. На површину фигурина Винчанци су зашиљеном алатком урезивали представе одеће која је некад врло једноставна, а чешће раскошно декорисана. Ношња се јавља у две основне варијанте: или у виду дуге равне хаљине са „В“ изрезом око врата или као дводелни костим: горњи хаљетак, тј. блуза или прслук са неизбежним „В“ изрезом и дуга сукња са ширим појасом или врпцом у струку; преко сукње се везивала кецеља или обавијала прегача.

Доњи део ношње богато је украшаван геометријским орнаментима – појединачним или у снопове груписаним линијама, ромбовима, спиралама, меандрима, мотивом „шах-поља“, мрежастим мотивом, угластим или спиралним тракама испуњеним урезима или убодима.

За израду одеће у неолиту коришћена су влакна различитог порекла – од биљних највише лан, затим, конопља, коприва, лика; од животињских влакана вуна, кожа, козја и коњска длака, крзно дабра, зеца, јазавца. Влакна су некад слободно, ручно упредана да би се добила ужад на пример, а она финија су коришћена за израду тканина на ткачком разбоју. О начинима ткања и врстама преплета такође сазнајемо на посредан начин, по отисцима тканина и асура који су се сачували на спољашњости дна суда приликом израде, док је глина била још влажна.

Украси су се изводили комбиновањем различитих техника ткања и бојењем. Бојени украси су отискивани на одећу пинтадерама, глиненим печатима умаканим у боју биљног порекла – лишће, плодови дивљег воћа, гљиве, лишајеви или је коришћен прах минерала, као што је окер.

Обућа је подсећала на неку врсту чизама – комади коже су обавијани око ногу и причвршћивани кожним узицама или канапом.