Moda mlađeg kamenog doba – Nošnja

Nošnja neolit

Iskonska čovekova težnja za lepotom u svim životnim sferama, pa i kada su u pitanju odevanje, ukrašavanje i češljanje, vidljiva je u svakoj epohi ljudske prošlosti. Od samog osvita civilizacije ljudi su na razne načine ulepšavali svoje lice, telo, kosu i odeću. Na koji način dolazimo do saznanja o „modi“ pradavnih vremena kada nemamo sačuvane materijalne ostatke koji bi o tome svedočili?

Da bismo rekonstruisali nošnju neolitskih Vinčanaca, od kojih nas deli gotovo sedam milenijuma, poslužićemo se posrednim dokazima – to su čovekolike glinene statuete, jedinstveni i vrlo dragoceni arheološki nalazi koji su vinčansku kulturu proslavili širom sveta. Na površinu figurina Vinčanci su zašiljenom alatkom urezivali predstave odeće koja je nekad vrlo jednostavna, a češće raskošno dekorisana. Nošnja se javlja u dve osnovne varijante: ili u vidu duge ravne haljine sa „V“ izrezom oko vrata ili kao dvodelni kostim: gornji haljetak, tj. bluza ili prsluk sa neizbežnim „V“ izrezom i duga suknja sa širim pojasom ili vrpcom u struku; preko suknje se vezivala kecelja ili obavijala pregača.

Donji deo nošnje bogato je ukrašavan geometrijskim ornamentima – pojedinačnim ili u snopove grupisanim linijama, rombovima, spiralama, meandrima, motivom „šah-polja“, mrežastim motivom, uglastim ili spiralnim trakama ispunjenim urezima ili ubodima.

Za izradu odeće u neolitu korišćena su vlakna različitog porekla – od biljnih najviše lan, zatim, konoplja, kopriva, lika; od životinjskih vlakana vuna, koža, kozja i konjska dlaka, krzno dabra, zeca, jazavca. Vlakna su nekad slobodno, ručno upredana da bi se dobila užad na primer, a ona finija su korišćena za izradu tkanina na tkačkom razboju. O načinima tkanja i vrstama prepleta takođe saznajemo na posredan način, po otiscima tkanina i asura koji su se sačuvali na spoljašnjosti dna suda prilikom izrade, dok je glina bila još vlažna.

Ukrasi su se izvodili kombinovanjem različitih tehnika tkanja i bojenjem. Bojeni ukrasi su otiskivani na odeću pintaderama, glinenim pečatima umakanim u boju biljnog porekla – lišće, plodovi divljeg voća, gljive, lišajevi ili je korišćen prah minerala, kao što je oker.

Obuća je podsećala na neku vrstu čizama – komadi kože su obavijani oko nogu i pričvršćivani kožnim uzicama ili kanapom.