Открића

Рисовача је привлачила пажњу многих истраживача: спелеолози су откопавали и од наноса чистили пећину откривајући тако њене ходнике и дворане; палеонтолози су анализирали стотине фосилних остатака животиња леденог доба; археолози су проучавали предмете од камена и кости које је за собом оставила једна ишчезла људска врста.

Путовање у прошлост

Старост пећине утврдили су геолози, стручњаци који проучавају развој Земље, њен састав и грађу. Настанак Рисовачке пећине започео је у једном периоду Земљине прошлости (геолошка прошлост) који се зове креда; тај период је трајао од пре 144 до пре 65 милиона година.

Временска раздобља на која су геолози поделили историју Земље омогућавају нам лакше сналажење у прошлости. У сваком раздобљу догодило се нешто важно, или за развој саме планете или за развој живог света. Највећа раздобља у прошлости Земље називају се ере. То су: палеозоик, када се јављају први кичмењаци – рибе, водоземци, гмизавци (од пре 542 ди пре 251 милион година), мезозоик или доба диносауруса (од пре 251 до пре 65 милиона година) и кенозоик или доба сисара, када се појавио и човек (од пре 65 милиона година до данас).

Изчезле животиње

Данас са сигурношћу можемо говорити о томе како је изгледао мамут, јер су у леду Сибира налажени ‘’конзервирани’’ цели примерци тог џиновског биљоједа. Међутим, истраживаче ретко послужи оваква срећа. Најчешће открију само делове животињских скелета, појединачне кости, лобање, зубе. Ако се скелетни остаци пронађу у довољном броју, палеонтолози могу да направе реконструкцију – представу скелета изумрле животиње. Претпоставке о њеном изгледу доносе на основу упоређивања са другим сродним врстама, али и на основу карактеристика поднебља у коме је та врста некад живела.

Реконструкција изгледа пећинског медведа, aутор Бобан Филиповић

На травнатим пределима око Рисовачке пећине живеле су необичне животиње. Данас не постоји ни једна врста медведа која би се по величини могла такмичити са пећинским медведом. Мужјаци су, у усправљеном положају, били високи и до 3,5 метра, а тешки и по 1000 килограма. Пећински медвед је настањивао оне делове Европе у којима није владала сурово хладна, већ нешто умеренија клима. Научници су закључили, на основу грађе његових зуба, да се хранио биљкама. Пећински медведи су најчешће умирали природном смрћу за време зимског сна; на то указују велике количине зуба и свих делова скелета у пећинским наслагама.

Рисовачким пространствима кретала су се и крда рунастих мамута, по изгледу можда најимпресивнијих леденодопских животиња. Мамут с краја леденог доба био је велик као данашњи слон. Тело покривено дугом, вунастом длаком од хладноће је штитио и дебели слој поткожног сала; залихе масног ткива мамут је носио и у великој грби на леђима.

Рисовачки човек

Рисовачки човек је, као и други неандерталци, био висок око 160-170 цм. Одликовала га је робусна телесна грађа и велика физичка снага. На глави се истицало ниско искошено чело и округле очне дупље са израженим надочним луковима. Вилице су биле масивне, кров лобање раван, а затиљак низак. Запремина мозга неандерталца износила је око 1.500 цм кубних, што одговара просечној запремини лобање савременог човека.

Кремени шиљци, Пећина Рисовача

За израду оруђа прачовек је највише користио кремен, изузетно тврд, али крт минерал, који се при удару лако цепао. Комад кремена обликовао је у жељену алатку техником окресивања. Рисовачки ловац је од кремена израђивао шиљке листоликог или троугаоног облика. Причвршћени за мотке шиљци су служили као врхови копаља за лов на животиње.

На сличан начин правио је и стругаче које је користио за обраду коже. У Рисовачи су пронађене и алатке од кости: један изузетан примерак бодежа и шила за бушење и спајање делова одеће од коже и крзна.

Крајем леденог доба промене у животној средини биле су тако честе и јаке да су довеле до изумирања неандерталаца. Ипак, планета није остала без људи. Десетинама хиљада година упоредо са неандерталцима живела је још једна врста људи, Homo sapiens sapiens. Ова врста издржала је све природне катастрофе и успешније се прилагодила климатским променама и новонасталим животним условима. Од те врсте потиче данашњи човек.

Детаљније и опширније информације о Пећини Рисовачи можете пронаћи у Водичу Народног музеја у Аранђеловцу, који можете купити на билетарницама Музеја и Пећине.