Палеонтолошка збирка
Пећина Рисовача у Аранђеловцу откривена је сасвим случајно, приликом експлоатације камена у Рисовачком брду средином прошлог века. У моћним пећинским наслагама истраживачи су пронашли преко 6.000 фосилних остатака плеистоцене фауне, те се Рисовача с правом може назвати палеонтолошком ризницом.
Крајем леденог доба, пре више десетина хиљада година, степе у околини Рисоваче насељавале су бројне врсте сисара, међу којима и оне изумрле: рунасти мамут, степски бизон, степски носорог, јелен оријаш, зебрасти коњић, затим, пећински медвед, пећински лав, пећинска хијена. По броју сачуваних остатака пећински медвед далеко надмашује све остале животињске врсте, те је с тога, од аутентичних костију и зуба више јединки, реконструисан импозантан скелет ове животиње и изложен на сталној поставци Народног музеја у Аранђеловцу.
У рисовачку фауну с краја леденог доба свакако убрајамо и оне врсте које су преживеле све катастрофичне промене животне средине и данас насељавају широке просторе наше планете: мрки медвед, вук, лисица, дивља свиња, јазавац, дабар, зец, јеж.
До свршетка плеистоцена и на почетку холоцена нагла и честа климатска колебања изазиваће снажне промене у саставу биљнг и животињског света, те ће потпуно измењено животно окружење довести до изумирања бројних биљних и животињских врста.
Текст припремила: Олга Старчевић, виши кустос археолог