“Исидорине молитвице” у Орашцу

“Лето културе у Орашцу” настављамо монодрамом “Исидорине молитвице”, у петак, 9. августа, од 19 часова, у амфитеатру у Марићевића јарузи. Драмска уметница Весна Павловић говориће текст који је приредила Марина Кончар, уз пратњу музике Небојше Петровића.

Овај драгоцени рукопис, у коме су бриљантне речи славне Исидоре Секулић, протођакон др Љубомир Ранковић је пронашао у заоставштини владике Јована, бившег епископа шабачког и ректора Београдске богословије, иначе синовца, саборца и сапатника светог владике Николаја Велимировића.

Молитвице, које је доносила долазећи редовно у топчидерску цркву у Београду, сведоче о духовној снази, дубини и ширини те, по многим мишљењима, најпросвећеније жене у историји српске културе.

Исидора Секулић

Била је српски прозни писац, романописац, есејиста, полиглота, ликовни критичар и академик. Рођена је у Мошорину 16. фебруара 1877. године, а умрла у Београду 5. априла 1958. године. Прва је жена чланица Српске академије наука и уметности.

„У школској торбици, долазећи кући, налазила сам поруке подсмеха, своје карикатуре, и све се сводило на то да забијам нос у књигу и да се правим важна. Ја нисам забијала нос у књигу, али су ми они око мене придавали важност коју сама себи нисам давала. Напротив, увлачила сам се у себе и бежала у последње редове, у најтамније углове. Осећала сам да сметам, да изазивам својом жељом за знањем“, описивала је Исидора своје детињство. Са четрнаест година, захваљујући оцу који се сам бринуо за децу, јер је остао рано без жене, већ је знала пет светских језика и била далеко изнад својих вршњака по знању. Осим књижевности добро је познавала природне науке и филозофију. Дипломирала је на Педагошкој школи у Будимпешти, математику и природне науке, 1892. године. Године 1900. задесиле су је опет породичне трагедије: исте године умире јој отац, а затим брат Димитрије. Сахрањени су на земунском православном гробљу. На гробљу је проводила доста времена, виђали су је како сатима остаје тамо. Упознала је гробара Николу који јој је причао о животима људи који су сахрањени на земунском гробљу. Она је све Николине приче бележила у црну свеску, коју је носила са собом сваки пут када би ишла на гробље. Тако је настало Исидорино велико дело „Хроника паланачког гробља“.

Исидора Секулић

Породичне трагедије дубоко су утицале на њену личност и стваралаштво, оне су је обликовале као самотну и затворену жену. Познаници су говорили да је хладна, али бурних осећања, која букну када су наука, књижевност и знање у питању.

Водила је дугачке монологе, који су имали своју сврху и нису били монотони. Сматрала је да је за духовни развој човека потребна самоћа, ћутање и рад, а ове карактеристике приписала би мушкарцима. Објашњавала је да разлог таквог става лежи у томе што је њу васпитавао отац, дакле мушкарац, што је утицало на њену карактерну црту и стваралаштво.

Исидора Секулић се залагала за патријархалне вредности, али истовремено и за женске слободе, тежила је некој средини.

Говорила је многе језике и преводила са немачког, енглеског, француског, руског, норвешког и шведског језика.

Сматрала је  да ако се нема шта паметно рећи, боље је ћутати.

Умрла је 1958. године, а сахрањена је на Топчидерском гробљу, без венца, помпе и говора јер је тако зажелела. Будући да није имала наследника сва њена имовина припала је општини Савски венац.

Године 1993. одбор академика САНУ-а уврстио ју је међу сто најзначајнијих Срба.

Најзначајнија дела: „Сапутници“ (1913), „Писма из Норвешке“ (1914), „Из прошлости“ (1919), „Ђакон Богородичине цркве“ (1919), „Хроника паланачког гробља“ (1940), „Записи“ (1941), „Аналитички тренуци и теме“ (1941), „Записи о моме народу“ (1948), „Његошу књига дубоке оданости“ (1951), „Говор и језик, културна смотра народа“ (1956), „Мир и немир“ (1957).

Извор: www.biografija.org

Музејско дечје лето 2019.

Девето по реду Музејско дечје лето почиње у суботу, 20. јула.

Замишљено као  манифестација која деци и током летњег распуста пружа могућност да кроз креативне игре дођу и до неких нових знања, Музејско дечје лето, кроз радионице из различитих области којима се Музеј бави, привлачи велики број малишана узраста од 6 до 10 година. Учесници првих радионица сада су већ средњошколци, а сваке године нам стижу нове генерације малих музеалаца.

Музејско дечје лето 2019.

На првој овогодишњој радионици, која носи назив  “Некада давно, у једном краљевству…”, бавићемо се средњовековним костимима српских краљева и краљица, племића и племкиња. Радионица се одржава 20. јула, од 10 часова, у Музеју.

Након тога, следе две етнолошке радионице: “Нит по нит – ћилим”, 27. јула, од 10 часова, у Музеју и “Стара кућа- док је чуваш и ти трајеш”, 3. августа, у 10 часова, у Музеју у Орашцу.

Завршна радионица под називом “Симболи Првог српског устанка” биће одржана такође у Музеју у Орашцу, 10. августа, у 10 часова.

Потребно је да се за учешће малишани, узраста од 6 до 10 година, пријаве на број телефона 712-415.

Добро дошли на Музејско дечје лето.

 

 

Нови број Гласника Српског археолошког друштва

Недавно је из штампе изашао нови број Гласника Српског археолошког друштва, поред Старинара, најзначајнијег археолошког часописа у Србији.

На насловној страни је предмет из Археолошке збирке Народног музеја у Аранђеловцу – фрагмент фреске са локалитета Дворине (Венчац), пронађен приликом истраживања остатака монументалне цркве, саграђене средином 14. века. Реч је о и изузетном сликарству, које, као и архитектура, указује да је ктитор цркве несумњиво био један од владара из лозе Немањића.

Изложба “Обреновићи и њихово доба”

Дан Аранђеловца ове године наш Музеј обележава изложбом “Обреновићи и њихово доба”, коју свечано отварамо 24. јула 2018. (уторак) у 19 часова.

Династија која је допринела развоју Буковичке бање и самог Аранђеловца биће приказана кроз изобиље како личних предмета чланова владарске породице, тако и одликовања, новца, фотографија… Највећи број споменутих предмета припада историјској збирци Музеја рудничко-таковског краја из Горњег Милановца.

Чинија за супу из Таковског дворца (из збирке Музеја рудничко-таковског краја)

Милановац је град са којим Аранђеловац има много тога заједничког – оба града садашње своје називе носе по одлукама кнеза Милоша Обреновића из 1859. године, у њима је Књаз саградио истоветне цркве, а чланови Династије су свесрдно помагали развој ових градова.

Сазнајте више: 
Обреновићи и њихово доба →

Да подсетимо, Народни музеј и Музеј рудничко-таковског краја су и у 2017. години Дан Аранђеловца заједно обележили промоцијом IV тома Зборника “Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије”. Овогодишња изложба представља наставак успешне сарадње два музеја, а биће отворена до 31. августа 2018. године.

Промоција књиге

Исте вечери, након отварања изложбе, у Музеју ће се одржати промоција књиге “Породична преписка Милоша Обреновића из архивске збирке Јоце Вујића”. Промоцију приређује Народна библиотека “Свети Сава” из Аранђеловца.

На насловној фотографији је краљица Наталија Обреновић (из збирке Музеја рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу).