Народни музеј у Аранђеловцу и Археолошки институт у Београду ових дана извршили су пробна археолошка ископавања на локалитету Дизаљка у Липовцу, где се налазе остаци великог неолитског насеља винчанске културе, старог око 6.500 година. Руководилац радова је био проф. др Славиша Перић (Археолошки институт), а остатак стручне екипе чинили су археолози: Ружица Арсенијевић, Весна Поповић, Филип Стефановић (Музеј у Параћину) и Владан Миливојевић (Народни музеј Аранђеловац).

„У плану су дугогодишња истраживања овог локалитета, с обзиром да се ради о једном великом насељу, површине око 35 хектара. Насеље припада завршној етапи винчанске културе, а то је отприлике крај прве половине петог миленијума пре нове ере. У овој фази истраживања циљ је да се дефинишу архитектура и дебљина културног слоја, на основу чега би се направио један озбиљан пројекат за истраживања у наредним годинама“, рекао је проф. др Славиша Перић.

Иначе, овај локалитет је у археолошкој литератури познат од 1911. године. Професор Милоје Васић, оснивач катедре за археологију, је регистровао овај локалитет, а истраживања су спроведена почетком тридесетих година 20. века, у заједничком пројекту Народног музеја у Београду и Универзитета из Харварда. Након тога, истраживања су вршена и током осамдесетих и деведесетих година прошлог века, али је том приликом био истраживан само мали део овог локалитета, који иначе спада у једно од већих неолитских насеља. Данас је Дизаљка део имања Милана Вујића.

Током актуелног истраживања пронађени су остаци неолитских кућа и карактеристични предмети за ову праисторијску епоху: керамичке посуде, антропоморфне и зооморфне фигурине, камене секире и сечива, пршљенци итд.

Овогодишња кампања је само почетак великог истраживачког пројекта, који има за циљ да налазима са територије на којој је надлежан Музеј у Аранђеловцу употпуни слику процеса неолитизације југоисточне Европе.

Посетиоци Музеја ће имати прилику да виде обиље винчанских предмета у сталној поставци, а биће организоване и гостујуће изложбе и предавања.